Može li Ukrajina brzim kolosekom u EU, ko se sve nada instant članstvu

Očekivano, u usvojenoj deklaraciji lideri EU osudili su Rusiju i Belorusiju zbog agresije na Ukrajinu, obavezali se na finansijsku i političku pomoć Ukrajini, ali izostala je garancija ubrzanog prijema Ukrajine u EU, kako je tražio predsednik Volodimir Zelenski, a sa druge strane nisu ni zatvorena vrata za članstvo.

Na mestu koje svedoči o raznim fazama duge evropske istorije, lideri EU okupljaju se u trenutku koji deluje kao nova istorijska prekretnica. Iznad svega, cilj je poslati poruku jedinstva i solidarnosti sa Ukrajinom.

Ali može li ta solidarnost, u okolnostima potpuno drugačijim nego pre nekoliko nedelje, da ide i do otvaranja brzog koloseka za članstvo Ukrajine u EU?

"Potrebno je da u ovom trenutku pošaljemo snažnu poruku Ukrajini, ali moramo da budemo i oprezni. Ne verujem da je mogće otvoriti proceduru za prijem zemlje koja je u ratu. Ali ne možemo ni da zatvorimo vrata i kažemo da se to nikad neće desiti, to bi bilo nepravedno", rekao je Emanuel Makron, predsednik Francuske.

Mark Rute, premijer Holandije, naveo je da je razgovarao sa predsednikom Zelenskim o tome.

"Brzi kolosek za prijem zapravo ne postoji. To je u vezi i sa Zapadnim Balkanom. Severnoj Makeodniji i Albaniji bile su potrebne godine za status kandidata. Ukrajina je deo Evrope i treba da vidimo kakva praktična rešenja su moguća", napomenuo je Rute.

I poznavaoci procesa ukazuju da je do sada put ka članstvu trajao godinama, nekada i decenijama, ali, da su možda mogući presedani.

"Instant članstvo u EU se desilo samo jednom u istoriji. To je bilo ujedinjenje Nemačke, kada je Demokratska Republika Nemačka postala preko noći deo savezne Nemačke, i deo EU. Postoje momenti u istoriji kada takve odluke postaju moguće", rekao je novinar Euraktiva Gorgi Gotev.

Evropske diplomate kažu da novonostala situacija u Evropi može da donese novi zamajac za brzi prijem Zapadnog Balkana, ali da će zemlje koje insistiraju na ispunjavanju kriterijuma, nastaviti da to čine - bez obzira na novu geopolitičku realnost.

Debata iz Versaja pokazuje da je Evropa bila spremna i za neke mere bez presedana, za šta bi u normalnim okolnostima bile potrebne godine za takve odluke. Sa druge strane, postavlja se pitanje unutrašnjeg uređenja EU, kako bi mogla da izgleda sa pontencijalno desetak novih članova.

Kada je reč o Srbiji, kako se može čuti u Briselu i zvanično i nezvanično, ona je glasanjem u UN uspela da izbegne rizik da joj stav prema Ukrajini i Rusiji trenutno bude problem na putu ka EU.