Tito nije bio stranac

Spekulacije o tome da doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito nije bio jugoslovenskog porekla, dodatno podgrejane objavljenim dokumentom američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), u kojem se navodi da je on mogao biti Rus ili Poljak, istoričari, lingvisti i eksperti za bezbednost - ne mogu da potvrde, čak i ako se ima u vidu da je njegov govor zaista sadržao primese stranog akcenta.

Dr Milan Koljanin, viši naučni saradnik u Institut za savremenu istoriju, veruje da je dokument NSA, nastao na osnovu analize jednog Titovog govora iz 1977. godine, zanimljiv pre svega iz obaveštajnih razloga.

"Ne bih se upuštao u lingvističku analizu, nisam stručnjak, ali bi njegov čudan akcenat mogao da se objasni dugim boravkom u različitim sredinama i učenjem raznih jezika, što je bio deo njegove obuke. Podsećam da je Titov maternji jezik bio kajkavski dijalekat hrvatskog jezika, koji je veoma sličan slovenačkom jeziku, kao i da mu je majka Slovenka i da je puno vremena provodio u slovenačkoj jezičkoj sredini", objašnjava Koljanin.

Sa njim se slaže i profesor dr Mihailo Šćepanović, koji predaje predmet Dijalektologija srpskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu i na Filozofskom fakultetu u Srpskom Sarajevu.

"Da bi se preciziralo Titovo govorno poreklo, morao bi se precizno lingvistički analizirati pre svega njegov izvorni govor. Činjenica je da on nije izvorni govornik srpskog jezika, što ne isključuje mogućnost da je kajkavac, s jedne strane, ili eventualno da je, boraveći u svetu, poprimio dosta jezičkih osobina drugih slovenskih jezika, pre svega ruskog, pa tek onda poljskog", tvrdi Šćepanović.

Broz je dugo živeo u inostranstvu i možda najvažniji period za njegovo formiranje bio je upravo period Prvog svetskog rata i međuratnog razdoblja, podseća dr Čedomir Antić, docent Filozofskog fakulteta.

"Verujem da je reč o Josipu Brozu koji je rođen u Kumrovcu, jer gotovo da ne postoji mogućnost da je došlo do zamene posle 1928. godine, kada on u stvari stupa na političku scenu. A ne vidim razlog zašto bi pre toga neko menjao malo značajnog člana marginalne i ilegalne partije. I malo mi je verovatno da u vreme raskida sa Sovjetskim Savezom ta činjenica ne bi bila razotkrivena", navodi dr Antić.

Istoričar dr Vojislav Pavlović, naučni saradnik Balkanološkog instituta, koji trenutno priprema novu knjigu, Titovu biografiju, pridružuje se mišljenju svojih kolega.

"On je od svoje druge do sedme godine živeo kod dede u Sloveniji. Hrvatski nije naučio kako treba, pa je stoga i prvi razred osnovne škole ponavljao, jer jezik nije znao. Možda se na taj način može objasniti da ga nikad do kraja nije naučio u svom školovanju, koje se ukupno sastoji od četiri razreda osnovne i dve godine šegrtske škole u Sisku. Problem njegovog govora ne bi se ni postavio da je ostao da živi u Kumrovcu. No, pošto je postao ono što je postao, traže se komplikovani odgovori na jednu prostu životnu situaciju", objašnjava Pavlović.

Obaveštajne službe prave profile značajnih ličnosti i to je rutinski metod, ističe profesor dr Andreja Savić, prvi direktor BIA. Prema njegovom mišljenju, ključ biografije Josipa Broza treba tražiti u ruskim, to jest sovjetskim arhivima.

"Teško je doći do prave istine. Dok se ne pojave neki vrlo čvrsti dokazi, treba prihvatiti zvanične istoriografske stavove. Meni se čini da je američka obaveštajna zajednica u vrlo ozbiljnim problemima, s obzirom na afere koje su imali proteklih meseci i godina, 'Vikiliks', 'Snuoden' i druge, pa mi se čini da su oni pod pritiskom javnosti bili prinuđeni da izvrše deklasifikaciju 'top sikret' stvari. Verujem da je to slučaj i sa ovim konkretnim dokumentom, a ne da je reč o političkim razlozima", poručuje Andreja Savić.

I Milan Koljanin tvrdi da su najverodostojnije činjenice koje su istražili ruski istoričari, kao i oni kod nas koji su detaljnije istražili moskovske arhive. Njemu je najbliže stanovište da je "originalni" Tito u Moskvi školovan kao revolucionar.

Profesor Mihailo Šćepanović, ipak, sa nešto više sigurnosti iznosi hipotezu o Titovom poreklu.

"Moja je hipoteza da on ne pripada južnoslovenskom govornom prostoru, već bih rekao da je srpski jezik učio i nikad ga nije savladao. Na hipotetičkom planu, meni bi pre izgledalo da mu je maternji jezik ruski ili kajkavski dijalekat, nego poljski ili pak srpski jezik", objašnjava dr Šćepanović.