Ambasador Srbije u Kijevu: Od početka rata Beograd poslao pomoć vrednu više od 60 miliona evra

Kijevljani sa kojima je razgovarala reporterka RTS-a kažu da ne pamte ovako hladnu zimu u poslednjih 10 do 20 godina.

Prethodnih meseci najčešća meta ruskih napada bila su energetska postrojenja, u januaru i februaru kad se temperatura spuštala i do minus 25 stepeni. U Ukrajinu je stizala humanitarna pomoć, od Evropske unije samo tri milijarde dolara za obnovu energetske infrastrukture i 11.000 generatora.

Ukrajincima je pomagala i nastavlja da pomaže i Srbija. Ambasador Srbije u Kijevu Andon Sapundži kaže da je od marta 2022. godine Beograd uputio različite vrste pomoći, vredne preko 60 miliona evra.

Sapundži navodi da se pomoć se kretala od humanitarne, do pomoći u rezervnim delovima za oštećene elektrane.

Dodaje da je poslata i pomoć za skloništa i za vrtiće u Sumskoj i Harkovskoj oblasti.

U pripremi novi paket pomoći

Prema njegovim rečima, Srbija upravo priprema tranšu pomoći koja bi išla kroz Agenciju Ujedinjenih nacija za obnovu i razvoj kao i drugu u lekovima i medicinskom materijalu.

Sapundži, kojem je ovo druga zima u Kijevu navodi da je prethodna, kako kažu lokalci, bila izuzetno blaga dok je aktuelna nešto što se retko doživljava.

"Vidite i po ulicama, muškaraca nema, oni su ili na frontu ili negde već drugde. Dakle, ne čisti se sneg dovoljno, jako je mnogo fraktura, padova. Ljudi sede u stanovima gde je temperatura od 3 do 5, pa kaže kad zagreju do 13 stepeni, jako je loše", napominje Sapundži.

Kako kaže, tople vode često nema danima.

"Napravljeni su 'centri za nesalomivost', kako ih Ukrajinci nazivaju, gde ljudi  mogu da se malo zagreju, napune telefone, neke druge uređaje, pojedu nešto toplo. I tako prosto preživljava čitava nacija", objašnjava ambasador Sapundži.

Ukazuje na to da četiri i po miliona ljudi u Kijevu ne odustaju, ne napuštaju grad i nadaju se najboljem, a to bi naravno bio što skoriji mir.

O srpskoj dijaspori

Kaže da se tamošnja srpska zajednica razbacana po celoj zemlji svela sa nekoliko stotina pre rata na par desetina ljudi.

Navodi da je većinom reč o osobama iz mešovitih brakova, ima nekoliko malih preduzetnika koji su ostali u Ukrajini ili imaju neke svoje manje ugostiteljske objekte.

"Većinom su i ono što bismo mi zvali dvojni državljani, mada Ukrajina to još uvek ne priznaje. Obraćaju se zbog problema sa dokumentima, kako i u svim drugim ambasadama. Ali kažem, nema ih mnogo, dosta su razbacani po čitavoj zemlji", zaključuje Andon Sapundži.