Gogić: Preporuke Međunarodne krizne grupe su spisak lepih želja, neki vozovi za KiM su već prošli

Ognjen Gogić navodi da su preporuke Međunarodne krizne grupe “spisak lepih želja”, kao i da je pitanje koliko mogu da se sprovedu.

“Izveštaj i analiza stanja su jako dobri i realni i služe tome da informišu donosioce odluka u Evropskoj uniji”, dodaje Gogić.

Jedna od preporuka uključuje pronalaženje načina za potpunu primenu ranijih sporazuma – posebno o upravljanju prelazima i međusobnom priznavanju diploma, koji su samo delimično ispunjeni.

Na pitanje da li države članice EU mogu učiniti svoj uticaj kredibilnijim ako nastave da preduzimaju korake ka premošćavanju sopstvene podele oko statusa KiM, Gogić smatra da je taj voz već prošao.

“Da se sada vratimo na tehnička pitanja i da se sada vratimo na sporazume koji nisu sprovedeni više od deceniju. Mislim da to nije uopšte put ka rešenju i to zapravo pokazuje da niko nema ideju šta bi bilo najdelotvornije”, navodi Gogić.

Ukazuje da Međunarodna krizna grupa zagovara pristup postepene i postupne izgradnje poverenja.

“Da se vratimo na neka manje sporna pitanja, recimo priznavanje diploma ili upravljanje prelazima, jer je to u interesu obe strane – i Srba i Albanaca. Oni misle da će na taj način da se izgradi poverenje, pa da se posle na dnevni red stave teža pitanja, ali mislim da taj pristup ne može dati rezultate – prošli su neki vozovi”, poručuje Gogić.

Recikliranje starih ideja

U dokumentu se navodi da “zemlje koje trenutno ne priznaju Kosovo trebalo bi da signaliziraju da, uz potpunu normalizaciju između Srbije i Kosova, neće stajati na putu priznavanju Kosova, dok bi EU u celini trebalo stalno da ponavlja da budućnost celog Zapadnog Balkana leži u Uniji“. Gogić napominje da je to recikliranje starih ideja.

“Ideja sporazuma o putu ka normalizaciji, od pre skoro tri godine, jeste bila da se za pet nepriznavača u Evropskoj uniji stvore uslovi da oni priznaju KiM ili da makar njihovo nepriznavanje ne bude prepreka za dalje pristupanje Kosova  Evropskoj uniji”, dodao je Gogić.

Poručuje da je “ideja tog dokumenta bila da Srbija defakto signalizira da je spremna da prihvati članstvo Kosova u međunarodnim institucijama i da prihvata njegovu afirmaciju na međunarodnom planu.”

“A da onda u svetlu toga Španija, Grčka, Kipar, Rumunija i Slovačka revidiraju svoje pozicije prema Kosovu. Kako vidimo, to je potrošena politika pre tri godine koja nije dala rezultate”, dodaje Gogić.

Kada je reč o članstvu u EU, smatra da kada bi Brisel jasnije pokazao ovom regionu da su kapije članstva otvorene, to bi doprinelo rešavanju mnogih problema.

“Mada i kada vidimo da postoji ta perspektiva, na primeru Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, ona nije izvesna u smislu ako ispunite uslove da ćete biti član na kraju, to ipak zavisi od političke volje”, navodi Gogić.

"Preporuke su samo flasteri, ne mogu dubinski da reše probleme"

Ocena je i da EU treba da udvostruči napore da se iskoriste prednosti EU, posebno izgledi za pristupanje, kako bi se izvršio pritisak na Prištinu da zaštiti manjinu kosovskih Srba i obezbedi lokalnu autonomiju, uključujući i osnivanje zajednice opština sa srpskom većinom.

Gogić smatra da su to sve ideje koje su dobrodošle, kao i da će svako reći da podržava takve stvari, ali da je to daleko od realnosti koja postoji na terenu.

“Ja bih tu izdvojio analizu stanja koja je vrlo realna i utemeljena, od tih preporuka za koje nisu znali šta da kažu – kako preporučiti izlazak iz ove situacije. Oni u izveštaju opisuju odnos koji Kurtijeva vlada ima prema srpskoj zajednici i to gašenje srpskih institucija, progon srpskih institucija sa KiM, govore da se kiriminalizuje ispoljavanje nacionalnog identiteta Srba, kriminalizuje kritika kosovske vlade – to je sve ono što smo videli u praksi”, navodi Gogić.

Ipak, kada je reč o preporukama koje se daju u izveštaju, smatra da su one samo flasteri.

“To nije nešto što može dubinski da reši problem, jer ovde nije samo pitanje odnosa Prištine prema srpskoj zajednici. Oni govore o tome kako Kurti zapravo sistematski urušava institucije na Kosovu, da centralizuje vlast i time narušava i podelu vlasti i derogira sudsku vlast. Tako da su problemi mnogo dublji i ova kriza koja se odvija na Kosovu se samo produbljuje”, objašnjava Gogić.

Pristup štapa i šargarepe

Govoreći o tome da li EU vrši samo načelan pritisak na Prištinu, a zapravo toleriše njene postupke, Gogić kaže da EU zapravo primenjuje pristup štapa i šargarepe.

“Sa jedne strane, uveli su sankcije Kosovu koje se manje ili više konzistentno primenjuju, ali sa druge strane nude šargarepu, odnosno naizgled pružaju neke benefite. Oni i nama kažu – ako ispunite reforme, dobićete sredstva iz Plana rasta, ali onda žele da veruju da ako ponude neke fondove npr. Kosovu, da će to da navede nosioce vlasti u Prištini da koriguju ponašanje”, ističe Gogić.

Međutim, kako kaže, to u praksi ne deluje.

“Možda bi delovalo da je neko drugi na vlasti, što je svojevremeno i bio slučaj, ali sa Kurtijem to nije pristup koji daje rezultate. Ni štap ni šargarepa ne funkcionišu, ni pritisak, ali ni dodvoravanje”, poručuje Gogić.

"I države EU koje su priznale Kosovo nezadovoljne politikom u Prištini"

Na pitanje da li je poruka Međunarodne krizne grupe usmerena delu Brisela koji negira postojanje nepriznavača i koji praktično gura Prištinu ka nečemu što bi bio proces evropskih integracija, bez obzira na to što KiM nije država, Gogić kaže da Priština ne može biti kandidat za članstvo u EU.

“EU je svesna činjenice koja postoji od 2008. godine, a to je da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova stvorilo tenzije i unutar same Evropske unije, pre svega zbog tih pet zemalja koje ne priznaju Kosovo i kao takvo Kosovo je ograničeno koliko može da dođe na evropskom putu. Recimo, Kosovo ne može biti kandidat za članstvo u EU, jer se ta odluka donosi konsezusom svih članica, a to ne postoji”, dodaje Gogić.

Ističe da sada nisu samo sporne te države koje ne priznaju nezavisnost, nego i “države koje su priznale Kosovo, ali su veoma nezadovoljne politikom koju vodu Kosovo”.

Kaže da preporuke Međunarodne krizne grupe odražavaju ono u šta želimo da verujemo i što je idealan scenario.

“A sam izveštaj i analiza stanja pokazuju realnu situaciju”, zaključuje Gogić.

Celo gostovanje Ognjena Gogića u Jutanjem programu RTS-a možete pogledati u videu na početku teksta.