Više novca za zemlje kandidate ali pod strožim uslovima, šta Srbija može da očekuje od novog budžeta EU

Predlog novog sedmogodišnjeg budžeta Evropske unije za period 2028–2034. predviđa gotovo 40 odsto više novca za zemlje kandidate i istočne susede. Ukoliko dokument dobije konačno odobrenje u predloženom obliku, Srbija bi, prema procenama, mogla da računa na više od sadašnjih 300 miliona evra godišnje iz IPA fondova i Fonda za rast – ali uz uslove.

"Sa većim budžetom možemo dodatno da ubrzamo tempo reformi i investicija i približimo zemlje članstvu u Evropskoj uniji", poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Ona je predlog budžeta opisala kao "dobru vest za proširenje i zemlje kandidate".

U novom okviru, Evropska komisija predviđa 42,6 milijardi evra za podršku kandidatima, umesto 31 milijarde iz aktuelnog budžeta – što predstavlja povećanje od 37 procenata. Istovremeno, ukidaju se posebni instrumenti kao što su IPA fondovi i Plan za rast, koji će biti objedinjeni u jedan fond pod nazivom "Globalna Evropa".

Sredstva zavise od rezultata u reformama

Iako će postojati okvirne sume na koje zemlje mogu da računaju, ta sredstva neće biti automatski garantovana. Kako je istaknuto, raspodela će zavisiti od učinka u sprovođenju reformi.

"Sistem će počivati na principu 'prvo reforme, pa novac'. Zemlje koje brže napreduju ili imaju bolji učinak, dobiće više; one koje zaostaju, mogu izgubiti deo izdvojenih sredstava", navode u Briselu.

Ovakvim pristupom uvodi se i element konkurencije među kandidatima. Još jedan važan uslov je poštovanje vladavine prava – bez toga, evropskih fondova neće biti.

Pridruživanje u fokusu novog budžeta

Još jedna novina u predloženom budžetu jeste mogućnost revizije u slučaju da neka od zemalja kandidata bude spremna za članstvo u toku budžetskog perioda.

"U tom slučaju sprovešćemo reviziju budžeta kako bismo odredili koliki će biti precizni iznosi kohezionih i poljoprivrednih fondova koje ta zemlja dobija, kao i njen doprinos budžetu", objasnila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Prema rečima komesarke Kos "budžeti su politički prioriteti izraženi brojevima". Brzina kojom teku pregovori sa zemljama poput Crne Gore, Albanije, Ukrajine i Moldavije, zahteva fleksibilan budžetski odgovor.

Iako će formalni pregovori o budžetu trajati najverovatnije naredne dve godine, prve rasprave su već počele.

Većina zemalja članica je na početku iskazala nezadovoljstvo, što ukazuje da će kompromisi biti neminovni. Za Srbiju i ostale kandidate to znači da će finansijska podrška biti znatno veća, ali i vezana za konkretne rezultate.