Kaja Kalas rame uz rame sa Sorensenom u pregovorima Beograda i Prištine – prvi sastanak posle izbora na KiM

Produženi mandat Miroslava Lajčaka trajao je gotovo pet godina. Prvo imenovanje Petera Sorensena oročeno je na 13 meseci, ali će u posredovanju između Beograda i Prištine imati pomoć.

Šefica evropske diplomatije najavila je da će direktno biti uključena u pregovore i da želi da bude na čelu tog procesa.

Stručnjaci jednoglasni u oceni - to će doprineti većoj odgovornosti učesnika u dijalogu.

"Čini mi se da su specijalni predstavnici bile tehnokrate zadužene za tehnički dijalog, nisu imali politički kredibilitet i autoritet prema stranama u dijalogu, mislim na Beograd i Prištinu, i sad će Kaja Kalas, koja ima mnogo veći diplomatski legitimitet, imati mnogo veći uticaj na strane u dijalogu. Možemo očekivati da će ona biti ta koja će napraviti pomak u dijalogu“, kaže Miloš Pavković iz Centra za evropske politike.

Šta je u fokusu Kaje Kalas

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, kaže da je Kaja Kalas na skali učenja o ovom regionu.

"Njen fokus je svakako na onom što se dešava u Ukrajini i Bliskom istoku, ali sa njenim timom će se pozabaviti i sa onim što se dešava u procesu dijaloga. Njena uloga je jako bitna, ona je vodeća figura EU za spoljnu politiku i bezbednost, biće jako pripremljna za događaje, ali u ovom trenutku verujem da njeno znanje o dešavanjima na ovom prostoru nije na nivou da može efektivno doprineti pomaku kada je reč o dijalogu o normalizaciji“, navodi Mijačić.

Lajčak 28 puta posetio Beograd

Iako Lajčak kaže da je dijalog dve strane u boljem stanju nego u proleće 2020. kada je počeo njegov mandat, poznavaoci prilika dovode u pitanje njegovu tvrdnju.

Tokom nepunih pet godina održano je 14 sastanaka na nivou lidera i 31 susret na nivou glavnih pregovarača – 28 puta Lajčak je posetio Beograd, isto toliko i Prištinu.

Pozitivan skor zavisi od dve stvari

Ipak, većina sastanaka završena je bez rezultata. Pozitivan skor za njegovog naslednika, kažu upućeni, zavisi od dve stvari.

"Prva je da se dijalog pomeri sa mrtve tačke, da imamo konkretan iskorak ne samo da se strane sastaju i pričaju bez konkretnog rezultata. Da se napravi iskorak u tom smislu. I druga, koja se tiče Ohridskog sporazuma i početak zaživljavanja tog sporazuma. Mislim da će se Sorensen na to fokusirati u prvim mesecima mandata i ako uspe da pokaže napredak u ove dve oblasti – njegov prvi mandat će biti uspešan", kaže Pavković.

Uloga američke administracije

Uspeh mnogi vezuju za novu američku administraciju, ali ako za dijalog bude zadužen Stejt Department, ne računaju na promene.

"Ako to prezume Grenel može doći do nekoordiniranih aktivnosti u odnosu na EU. Ali, ako Kurti dobije više od 50 odsto na izborima na KiM i samostalno formira vlast, uloga Grenela u pritiscima na kosovsku vladu biće ograničavaujuća", navodi Mijačić.

O budućem toku dijaloga znaće se više posle prvog sastanka na nivou političkih pregovarača za koji je EU, kaže, spremna. Do susreta bi trebalo da dođe posle izbora na KiM, a iz Brisela poručuju da se radi na predlozima za obe strane.