Ministar Abdelati za RTS: Egipat i Srbija otvaraju nove horizonte u trgovini, potencijali za saradnju i u drugim oblastima

Na početku posete, šef egiptaske diplomatije Badr Abdelati ekskluzivno o odnosima Srbije i Egipta, ali i situaciji na Bliskom Istoku govorio je za RTS. 

Egipat i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose koji su potvrđeni sporazumom o slobodnoj trgovini, kada i kakvu korist očekujete da bi Egipat mogao da ima od tog sporazuma?

Pre svega, tačno je da naše dve prijateljske zemlje imaju dugotrajne, istorijske odnose. Oni idu i šest vekova u prošlost kada je u pitanju religijski konekst i manastir Sveta Katarina u Egiptu. Počeli smo zvanične odnose 1908, između tada naša dva kraljevstva, tako da imamo vrlo solidnu osnovu za naše odnose. Ono što je važno sada jeste da je iskoristimo da bismo dalje produbili naše odnose.

Naravno Sporazum o slobodnoj trgovini između naše dve prijateljske zemlje otvara nove horizonte u oblasti trgovine, investiranja, naravno, poslovanja i to će ojačati veze u privatnom sektoru u Srbiji i Egiptu.

Prema različitim statitstičkim podacima, očekujemo da će se obim trgovine uvećati za možda 400 odsto zahvaljujući ovom sporazumu i to će stvoriti okruženje ne samo za povećanje trgovinske razmene, već i za rast poslovanja, javnih i privatnih kompanija kao i za više egiptaskih investicija u Srbiji i srpskih u Egiptu. S ovim sporazumom nebo nam je limit, to će dalje produbiti naše trgovinske i ekonomske odnose a na korist naša dva velika naroda.

Tokom posete srpske delegecaije Egiptu, prošlog jula, bilo je reči i o vojnoj saradnja, šta očekujete od toga?

Kao što sam pomenuo, imamo dugotrajnu saradnju, još između Federalne Republike Jugoslavije i Egipta, još od 40-tih, 60-tih i 70-tih godina i danas cenimo tu saradnju. Vojna saradnja je važna za obe zemlje, naravno, možemo da učimo jedni od drugih kroz treninge, izgradnju kapaciteta, zajedničke manevre, vežbe i to je ono što imamo a verujemo da možemo više.

Poseta predsednika Srbije Egiptu bila je od velikog značaja i pomaže da se ojača naša vojna saradnja, bazirana na uzajamnom poštovanju i što je još važnije obostranoj koristi.

Kako bismo dodatno mogli da unapredimo odnose Srbije i Egipta?

Imamo veliki potencijal da povećamo saradnju na različitim nivoima, u političkom, ekonomskom, trgovinskom, vojnom, obrazovnom, kulturnom pa i religijskom kontekstu. Tako da moramo da uradimo više, politička volja postoji, i od srpske strane i od egipatske, imamo instrukcije od naša dva lidera da uradimo više.

Pre svega, imaćemo periodične, ministarske i političke konsultacije kako bi nadgledali ono što su naše dve vlade dogovorile, drugo, aktiviraćemo naše poslovne savete da bismo ojačali naš privatni sektor.

U vojnoj saradnji možemo sarađivati ne samo u sklopu zajedničkih vežbi, već i kroz zajedničku vojnu proizvodnju. Još jedna velika oblast je industrija. Ne treba zaboraviti da je Egipat kapija Afrike, imamo sporazume sa različitim grupama i blokovima u svetu i ako srspki biznismen posluje u Egiptu - on ne cilja samo 110 miliona ljudi na našem tržištu već dve milijarde ljudi jer imamo sporazum o slobodnoj trgovini na afričkom kontinentu, imamo sporazume na arpaskom tržištu, sa zemljama Latinske Amerike, evropskim državama.

Pre tri dana počeo je, višefazni sproazum koji su moderirali Katar, Egipat i SAD a koji bi trebalo da zaustavi sukobe u Gazi. Egipat je sa ove dve zemlje zadužen i da nadgleda primenu dogovorenog, šta očekujete od tog sporazuma koji je ceo svet čekao, da li je to održivo rešenje za Gazu?

Ovome smo se nadali, ovo je bio naš glavni cilj, na tome smo radili prethodnih 15 meseci, kako bismo zaustavili stradanje i patnju nevinih palestinskih civila u Gazi. Petnaest meseci smo pokušavali da postignemo ovaj sporazum i nismo odustali. Konačno, uspeli smo da ostvarimo ovaj istorijski dogovor, održivo primirje koje se nadamo da će dve strane učesnice primeniti u dobroj veri, s potpunom posvećenošću.

Imamo tri faze dogovora, svaka vodi u sledeću da bi na kraju došli do održivog prekida vatre. Ceo taj proces trebalo bi da bude samo prvi korak ka našem zajedničkom cilju, a to je iniciranje kredibilnog političkog procesa između Palestinaca i Izraela a kako bi se realizovala palestinska država: Nema drugog rešenja, samo rešenje dve države, da se uspostavi palestinska država sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom.

Radićemo najbolje šta umemo i gurati ka našem cilju jer to jedini garant stabilnosti i bezbednosti za Izarel, Palestince i zemlje regiona. Imamo komitet koji čine tri strane, a uloga SAD i Trampove administracije je bila nezamenljiva, čak i pre stupanja na dužnost i pre inauguracije imali su važnu ulogu u ovom sporazumu. Očekujemo njihov veći angažman kako bismo dalje gurali i garantovali primenu sporazuma i kako bi imali održiv prekid vatre.

Egipat je više pogođen svim onim što se događa u Gazi, pre svega, na ekonomskom planu i na polju bezbednosti? Koliko je na vas uticala kriza u Gazi.

Egipat je veoma pogođen, možda je Egipat i zemlja koja je u regionu najviše pogođena eskalacijom sukoba u našem komšiluku, što je rezultiralo rastom tenzija na Crvenom moru, takođe i u celom regionu. Najgori scenirao bio bi da se to prelije na ceo region. Sada imamo ovaj sporazum i nadamo se da će se Egipat oporaviti od negativnog uticaja sukoba.

Prvo, naš turistički sektor je bio pobođen. Hvala bogu, sada se oporavlja ali opravak ne ide kako smo predivdeli.

Drugo, tenzije na Crvnom moru imaju ogroman uticaj na našu ekonomiju, svakog meseca gubimo 600 miliona dolara zbog manjeg broja brodova koji prolaze kroz Suecki kanal. Njih napadaju Huti koji koriste patnju Palestinaca kako bi nastavili takve napade.

Sada sa ovim primirjem očekujemo deskalaciju i da imamo garantovanu i slobodnu plovidbu. Do sada naš ukupni gubitak je premašio 8 milijardi američkih dolara, zbog redukovanog korišćenja Sueckog kanala.

Nekada smo imali više od 72 broda koji su prolazili kanal svakodnevno, sada oko 22-23 broda. Osam milijardi je velika količina novca pa ćemo gurati jako kao bismo osigurali slobodnu plovidbu i brz oporavak.

Prvo smo bili pogođeni kovidom, pa smo imali ukrajinsku krizu, ne treba zaboraviti da je Egipat bio jedan od glavnih uvoznika pšenice i zbog inflacije i skoka cena, mi smo patili a zatim se desila i kriza u Gazi, sa eskalacijom na Crvenom moru. Tako da se nadamo da će ovaj sporazum doneti više stabilnosti i deeskalaciju kako bismo se fokusirali na naše ambiciozne planove za razvoj.

Kriza na Bliskom istoku utiče na ceo svet, čulo smo kako je uticala na Egipat. Šta očekujete od regiona u budućnosti, videli smo kako se u Siriji brzo promenila vlast, to niko nije očekivao tom brzinom?

Sveukupna situacija u našem okruženju je jako komplikovana. Imamo zamrznute konflikte što nažalost znači da neki od njih mogu da se ponovo pokrenu, to ima negativan uticaj na stablinost celog regiona, bezbednost, terorizam. Naravno, negativan je uticaj na poslovnu klimu u celom regionu.

Glavno pravilo Egipta kao najveće zemlje koja je ceo region vodila ka miru još od istorijske posete predsednika Sadata Jerusalimu 1977. a koji je taj korak platio životom je ono što i sad pokušavamo. Egipat ima veliku odgovornost kao stub stabilnosti regiona da promoviše politička rešenja jer smatramo da nema vojnih rešenja za krize u Libiji, Sudanu, Gazi, Libanu, Siriji, Jemenu. Možda je ovo prvi put u našoj istoriji da smo okruženi krizama sa svih strana sveta i zato ćemo nastaviti da ulažemo napore da deeskaliramo i stabilizujemo region. To naravno ima uticaj na svetsku stabilnost jer ono što se dešava na Bliskom istoku utiče na ceo svet, ne samo na naš region.

Govorili ste o uticaju Trampa ne mirovni sporazum, šta očekujete od njegove administracije na svetskom nivou?

Teško je predvideti. Ono što nam je potrebno i čemu se nadamo je više angažovanja i promocija mirnih političkih rešenja, deeskalacija. Ratovi neće rešiti naše probleme.

Moramo da se fokusiramo na razvoj, na našu agendu rasta, da promovišemo reformu globalne finansijske arhitekture, reformu finansijskih institucija poput Svetske banke i MMF-a da budu više demokratske i omoguće više sredstava za zemlje u razvoju. Glavni fokus je održivi razvoj, a ratovi neće doneti mir, stabilnost i prosperitet nijednoj zemlji, regionu i svetu.