Srbi se vraćaju u institucije na KiM – jedinstvo kao ključ za zaštitu nacionalnih interesa

Posle dve godine bojkota, Srbi sa KiM će novi skupštinski saziv u Prištini dočekati u poslaničkim klupama.

U izbornu trku ušlo je šest srpskih stranaka, čije bi liste izborna komisija trebalo da potvrdi do 25. decembra. Poznavaoci prilika veruju da je masovni odziv Srba jedina opcija, bez obzira na diskriminaciju kojoj su svakodnevno izloženi.

"Nemam nikakve iluzije da će učestvovanje na ovim izborima u februaru, značiti bolji status za Srbe na KiM. To ne znači da treba da se potpuno povuku, jer smo imali vrlo gorko iskustvo da je povlačenje iz institucija dovodilo do još veće represije, uz prećutnu podršku međunarodnih aktera koji su zapravo osuđivali odsustvo Srba iz institucija", kaže Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka.

Njihovo prisustvo, s druge strane, može da spreči izmene ustava ili zakona koji štite vitalne interese Srba, poput opštinskih ovlašćenja, opštinskih granica, upotrebe jezika, pitanja kulturne baštine.

Mehanizam donošenja odluka

Za takve izmene potrebna je dvostruka većina – ukupnog broja poslanika, ali i poslanika iz redova manjinskih zajednica.

"Na primer, ideja ujedinjenja sa Albanijom, što je po meni ultimativni politički cilj Aljbina Kurtija, po kosovskom sistemu, potrebno je da glasa dve trećine poslanika iz nevećinskih zajednica, tačnije manjinskih zajednica, a to je 14 od 20 rezervisanih mesta", naveo je Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice.

Prema njegovim rečima, Srbi na KiM drže 10 rezervisanih mesta, što znači da na raspolaganju imamo mehanizam koji može tu ideju da spreči institucionalno.

Taj mehanizam u aktuelnom sazivu drži devet poslanika Srpske liste i jedan samostalni poslanik. Analitičari prognoziraju šareniji sastav posle februarskih izbora.

Politički pioniri i veterani

Osim kandidata koji su bliski saradnici Aljbina Kurtija, na izbore će tradicionalno Srpska lista, politički veterani, ali i pioniri poput Srpske demokratije.

"Izbori su prilika za resetovanje odnosa, odnosno ko god od srpskih predstavnika bude ušao u skupštinu da bude mnogo glasniji, vrlo aktivan, pa čak i ako im Samoopredeljenje ne da da sednu u svoje klupe da insistiraju, da ne napuštaju salu i zahtevaju da budu tu i ponavljaju šta se sve loše dešava Srbima na Kosovu", naveo je Surlić.

Marinković je istakao da ćemo imati više političkih entiteta i bitno je da se između njih, umesto dosadašnjih obrazaca nesaradnje i napadanja, nađe neka vrsta usaglašenosti oko minimalnih nacionalnih interesa srpske zajednice.

Okolnosti se menjaju, teme ostaju iste

Između dva izborna ciklusa interesi Srba značajno su ugroženi. Ukinute su srpske institucije na severu, zabranjena je upotreba dinara, zatvorene su banke i pošte, srpska roba je blokirana pa delimično vraćena.

Oni koji prate izbore na KiM duže od dve decenije kažu da se menjaju političke okolnosti, ali da su teme koje kandidatuje srpska zajednica konstantne.

"Istovremeno, što se tiče srpskih kandidata, situacija se nije preterano promenila osim možda ljudi koji su ušli u skupštinu 2001. godine. Na sednice parlamenta, putovali oklopnim su transporterima, sad to više ne čine i to je jedina razlika", kaže Rade Maroević, urednik na Internet portalu RTS-a.

Prema njegovim rečima, njihova istinska uloga u političkom životu KiM ostaje nepromenjena, kao i 2001. godine, svodi se na osnovne stvari – bezbednost, slobodu kretanja, snabdevanje, školstvo i zdravstvo.

"To su osnovne stvari oko kojih se vrti politička priča na Kosovu, bar što se tiče Srba", naveo je Maroević.

Iduće jeseni slede lokalni izbori, a učešće Srba na njima značilo bi i promenu u četiri opštine na severu koje su posle bojkota preuzeli Albanci sa osvojenih nekoliko stotina glasova.