Срби се враћају у институције на КиМ – јединство као кључ за заштиту националних интереса

После две године бојкота, Срби са КиМ ће нови скупштински сазив у Приштини дочекати у посланичким клупама.

У изборну трку ушло је шест српских странака, чије би листе изборна комисија требало да потврди до 25. децембра. Познаваоци прилика верују да је масовни одзив Срба једина опција, без обзира на дискриминацију којој су свакодневно изложени.

"Немам никакве илузије да ће учествовање на овим изборима у фебруару, значити бољи статус за Србе на КиМ. Tо не значи да треба да се потпуно повуку, јер смо имали врло горко искуство да је повлачење из институција доводило до још веће репресије, уз прећутну подршку међународних актера који су заправо осуђивали одсуство Срба из институција", каже Стефан Сурлић, доцент нa Факултету политичких наука.

Њихово присуство, с друге стране, може да спречи измене устава или закона који штите виталне интересе Срба, попут општинских овлашћења, општинских граница, употребе језика, питања културне баштине.

Механизам доношења одлука

За такве измене потребна је двострука већина – укупног броја посланика, али и посланика из редова мањинских заједница.

"На пример, идеја уједињења са Албанијом, што је по мени ултимативни политички циљ Аљбина Куртија, по косовском систему, потребно је да гласа две трећине посланика из невећинских заједница, тачније мањинских заједница, а то је 14 од 20 резервисаних места", навео је Миодраг Маринковић из Центра за афирмативне друштвене акције из Северне Митровице.

Према његовим речима, Срби на КиМ држе 10 резервисаних места, што значи да на располагању имамо механизам који може ту идеју да спречи институционално.

Тај механизам у актуелном сазиву држи девет посланика Српске листе и један самостални посланик. Аналитичари прогнозирају шаренији састав после фебруарских избора.

Политички пионири и ветерани

Осим кандидата који су блиски сарадници Аљбина Куртија, на изборе ће традиционално Српска листа, политички ветерани, али и пионири попут Српске демократије.

"Избори су прилика за ресетовање односа, односно ко год од српских представника буде ушао у скупштину да буде много гласнији, врло активан, па чак и ако им Самоопредељење не да да седну у своје клупе да инсистирају, да не напуштају салу и захтевају да буду ту и понављају шта се све лоше дешава Србима на Косову", навео је Сурлић.

Маринковић је истакао да ћемо имати више политичких ентитета и битно је да се између њих, уместо досадашњих образаца несарадње и нападања, нађе нека врста усаглашености око минималних националних интереса српске заједнице.

Околности се мењају, теме остају исте

Између два изборна циклуса интереси Срба значајно су угрожени. Укинуте су српске институције на северу, забрањена је употреба динара, затворене су банке и поште, српска роба је блокирана па делимично враћена.

Они који прате изборе на КиМ дуже од две деценије кажу да се мењају политичке околности, али да су теме које кандидатује српска заједница константне.

"Истовремено, што се тиче српских кандидата, ситуација се није претерано променила осим можда људи који су ушли у скупштину 2001. године. На седнице парламента, путовали оклопним су транспортерима, сад то више не чине и то је једина разлика", каже Раде Мароевић, уредник на Интернет порталу РТС-а.

Према његовим речима, њихова истинска улога у политичком животу КиМ остаје непромењена, као и 2001. године, своди се на основне ствари – безбедност, слободу кретања, снабдевање, школство и здравство.

"То су основне ствари око којих се врти политичка прича на Косову, бар што се тиче Срба", навео је Мароевић.

Идуће јесени следе локални избори, а учешће Срба на њима значило би и промену у четири општине на северу које су после бојкота преузели Албанци са освојених неколико стотина гласова.