Žiofre: Srbiji milijardu i po evra u naredne tri godine

Evropska kuća biće otvorena u srcu Beograda, u Knez Mihajlovoj ulici, i biće mesto susreta i okupljanja.

"Imali smo Info centar, ali nam je trebalo nešto veće, kako bi ljudi mogli da se susreću, diskutuju... Imamo izložbe i radionice, dakle, sve ono što je potrebno da zainteresovani saznaju više o EU. Život Evropske kuće će zavisisti i od Srba, i toga koliko će želeti da se uključe u ovaj projekat", poručio je Žiofre.

"Jasna podrška Srbiji na evropskom putu"

Govoreći o nedavnoj poseti francuskog predsednika Emanuela Makrona, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji kaže da je poseta Makrona bila veoma važna, kako na bilateralnom planu, tako i kada je reč o evrointegracijama.

"Makron je jasno dao podršku Srbiji na evropskom putu. Slične poruke poslali su i drugi evropski zvaničnici. Želimo novu dinamiku na tom putu, i moramo da iskoristimo ovajnovi zamah", istakao je Žiofre.

Plan rasta – podrška EU reformama u zemljama Zapadnog Balkana

Plan rasta koji je usvojen pre par meseci takođe pokazuje koliko je EU ozbiljna kada govori o proširenju, rekao je ambasador Žiofre, ističući da je za zemlje Zapadnog Balkana izdvojeno šest milijardi evra.

"Zemlje Zapadnog Balkana treba da naprave listu reformi, i svaki put kada se realizuju neke od njih, to će biti propraćeno sredstvima iz EU koja će pospešiti njihov ekonomski rast. Kada govorimo o finansiskijm sredstvima, Srbija bi u naredne tri godine trebalo da dobije milijardu i po evra. Svaka reforma koju je Srbija identifikovala i realizovala biće isplaćena sredstvima koja će se koristiti za obnovu železnice i slične projekte. IPA sredstva ostaju i koristiće se u socijalnom sektoru, zaštiti životne sredine, ali i za infrastrukturne projekte", objasnio je Žiofre.

Žiofre kaže da će reforme u okviru Plana rasta u potpunosti biti u skladu sa reformama koje Srbija mora da sprovede kako bi otvarala i zatvarala poglavlja na putu ka članstvu u EU.

"Potrebna su dodatna sredstva kako bi Srbija bila konkurentnija na tržištu. Zelena i digitalna tranzicija mora da ide brže i dublje, tu je i obrazovni sistem koji treba mladima da pruži veštine potrebne za rad u savremenom svetu. Četvrta oblast koja je označena čine reforme koje treba da se sprovedu u oblasti vladavine prava", rekao je Žiofre.

"Normalizacija odnosa Beograd i Prištine ključna"

Govoreći o poslednjim potezima Prištine i zauzimanju srpskih institucija na severu Kosova i Metohije, šef Delegacije EU u Srbiji kaže da normalizacija odnosa Beograda i Prištine ostaje ključno pitanje u pregovorima.

"To podrazumeva i realizaciju svih dosadašnjih sporazuma, uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO)", istakao je Žiofre.

Kada je reč o ifrastrukturnim projektima na kojima EU zajedno sa Srbijom radi, ambasador Žiofre kaže da ih ima toliko da ne može svih ni da se seti.

"Radi se puno pre svega na rekonstrukciji železnice. Radimo na 'Tiršovoj 2', imamo projekte iz ekologije, obnovljive energije. Ovo je važan signal za dalje evrointegracije Srbije. Srbija ima resurse koji su važni, poput litijuma za proizvodnju baterija, ali je važno i to kako najbolje sačuvati životnu sredinu. Imamo ekološke standarde i znanja koja možemo da prenesemo Srbiji", istakao je Žiofre.

Govoreći o uvođenju novih pravila kada je reč o putovanju u zemlje EU koje stupaju na snagu već za nedelju dana, šef Delegacije EU u Srbiji podseća da postoji puna liberalizacija za zemlje Zapadnog Balkana.

"Ali EU mora da zaštiti svoje granice, i da zna ko ulazi i izlazi iz nje. Imaćemo poseban sistem popune formulara namenjen onim zemljama kojima nisu potrebne vize, a tu su i zemlje Zapadnog Balkana. Sve će biti elektronski i veoma lako, plaćaće se 7 evra i to će važiti tri godine", rekao je za RTS ambasador Emanuel Žiofre.