Život pod represijom, svakodnevnica Srba na severu KiM

Jučerašnja akcija tzv. kosovske policije na severu KiM nastavak je prethodnih, a one traju dve godine. U maju prošle godine izvršen je upad u zgrade lokalne samouprave u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku. Pre toga, Vlada u Prištini je zatvorila prostorije Privremenih opštinskih organa u Štrpcu, na Gori kod Dragaša, zatim u Klini, Istoku, Goraždevcu kod Peći. Srbi na severu bili su primorani da najpre zamene srpske autmobilske tablice, a onda i vozačke dozvole. U međuvremenu je zabranjen dinar, pa su zatvorene i srpske banke, srpska pošta, filijale Narodne banke Srbije.

Prošlog meseca vlasti u Prištini zabranile su i zatvorile ekspoziture Pošte Srbije na severu. Ovog meseca otvorile su kancelarije iste službe pod svojom kontrolom. Tvrde da pošiljke iz kosovskih sredina mogu u centralnu Srbiju, ali, na primer, preko Skoplja.

"Situacija je vrlo loša, bez ikakve integracije se radi potpuna albanizacija, kroz markete, pošte. Sa jedne strane gase se institucije koje su funkcionalne za 95 procenata stanovništva, a sa druge strane se instaliraju institucije koje su bukvalno neefikasne i nekorisne stanovništvu na severu", kaže.Dušan Radaković, politički analitičar.

Tvrdnje vlasti da se se velikim prisustvom policajaca na terenu, obaveznom zamenom najpre srpskih tablica, a sada i vozačkih dozvola, uvođenjem drugih službi olakšava život, Srbi na severu nazivaju represijom, koja ne prestaje.

Na nju, gotovo svakodnevno ukazuje grupa mladih političkih aktivista, kojima je pištaljka postala sredstvo iskazivanja nezadovoljstva.

"Smetaju nam hapšenja pod izmišljenim optužnicama, smetaju nam hapšenja posle 20 godina od navodno počinjenih zločina, smeta nam uterivanje straha u kosti svakom Srbinu koga policija zaustavi, razgovara se isključivo na albanskom, praveći se kako ne znaju srpski. Smeta nam iseljavanje naših građana od strane centralnih institucija u Prištini, smeta nam što izađemo uveče u grad i ne znamo da li smo bezbedni", kaže Stefan Veljković, potpredsednik Srpske demokratije.

Sledeći izazov za bezbednost Srba na severu može da bude otvaranje mosta na Ibru.

Današnjim višesatnim raspoređivanjem i kordonom karabinjera na mostu, demonstrirana je spremnost Kfora da može da deluje.

Novi momenat u politici Prištine prema severu je i najava gradnje 200 kuća za povratak Albanaca i svih drugih, sem Srba.

"Mislim da je to jedna jako snažna diskriminatorna politika iz Prištine i uklapa se u sve ono što radi u zadnje dve godine, a to je nasilna integracija severa KiM i ja se bojim promene etničke slike na severu, jer se meni čini da prisustvjemo kratkoročnim manifestacijama jedne dugoročne politike", kaže Miodrag Marinković, politički analitičar.

Cilj je dodaje naš sagovornik, ukidanje afirmativnih prava srpske zajednice, pre svih u parlamentu gde Srbi imaju pravo veta na promenu Ustava i određenih zakona.

Do parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiji februara sledeće godine, Srbi će biti u fazi kolektivnog iščekivanja eventualno novih iznenađenja vlasti u Prištini. Kako bi opstali, Srbi su do sada su bili prinuđeni da se prilagođavaju.