Kineski predsednik Si Đinping stigao u Beograd

Председник Србије Александар Вучић са супругом Тамаром Вучић дочекао је вечерас на аеродрому "Никола Тесла" председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга и његову супругу професорку Пенг и том приликом је поручио кинеском председнику да је овом посетом учинио огромну част српској земљи и народу, који искрено воли Кину и цени пријатељство те земље.

"Поштовани председниче Си, уважени пријатељу, добро нам дошли у Србију! Овом посетом учинили сте огромну част нашој земљи и народу, који искрено воли Кину и цени пријатељство Ваше велике земље. Визија света за коју се залажете, дала је инспирацију и снагу и нашој малој земљи која данас храбро и поносно корача путем напретка и успеха", написао је Вучић на својој Инстaграм страници buducnostsrbijeav.

.Вучић је Сију поручио да Србија жели да искреним гостопримством узврати макар малим делом за сву подршку коју кинески председник несебично пружа Србији.

"Живело челично пријатељство Србије и Кине, које се калило у тешким временима и које ћемо наставити да чувамо кроз узајамно поштовање, разумевање и чврсту подршку", закључуо је Вучић.

Председник Народне Републике Кине Си Ђингпинг поручио је, по доласку у Београд, да је челично пријатељство Србије и Кине пустило дубље корене у срцу два народа и да је уверен да ће ова посета бити плодоносна и отворити ново поглавље у односима две земље.

"Кина и Србија су једна другој пружиле чврсту подршку у питањима која се тичу наших суштинских интереса и великих брига. Заједнички смо подржавали међународну правичност и правду и допринели својим уделом у промовисању мира и развоја у свету", истакао је Си у саопштењу које је издала Амбасада Кине у Србији.

Си је истакао да му је велико задовољство да дође у државну посету Републици Србији на срдачан позив председника Александра Вучића и, у име кинеске владе и народа, упутио срдачне поздраве и најбоље жеље пријатељској влади и народу Србије.

"Кина и Србија имају дубоко традиционално пријатељство. Наши билатерални односи издржали су тест променљивог међународног окружења и постали леп пример међудржавних односа. Од успостављања свеобухватног стратешког партнерства 2016. године, билатерални односи су остварили историјске резултате.

Две земље везује чврсто политичко узајамно поверење и постигле су плодне резултате у висококвалитетној сарадњи "Појас и пут“, поручио је Си. Подсетио је да су се две земље договориле о свеобухватном међусобном изузећу од виза, отвориле директне летове и потписале споразум о слободној трговини, а да размена међу људима постаје све снажнија.

"Стојећи на новој историјској почетној тачки, Кина ће радити са Србијом како би заједно остала посвећена првобитној тежњи и заједно напредовала у отварању новог видика у сарадњи Кине и Србије са јачим замахом, већим обимом и вишим квалитетом", навео је председник Кине.

Нагласио је да се радује што ће ову посету искористити као прилику за детаљну размену мишљења са председником Вучићем о билатералним односима и другим питањима од заједничког интереса, обновити пријатељство, планирати сарадњу, истражити развој и израдити нови план за развој билатералних односа. "Уверен сам да ће ова посета бити плодоносна и да ће отворити ново поглавље у односима Кине и Србије", поручио је Си.

Драгана Митровић истиче да је посета Србији када трпи велике притиске са Запада недвосмислена подршка Пекинга. "Ту је и јачање сарадње са Кином на коју са значајним незадовољством гледају Брисел и Вашингтон", каже професорка Факултета политичких наука у Београду.

Подсећа да је на дашањи дан и Ниш бомбардован касетном мунцијом што је, како је напоменула, страшан и монструозан злочин и да имамо права да се сећамо.

Митровићева осуђује поступање америчког амбасадора у Београду који, како каже, критикује спомињање НАТО агресије речима да "овде сваког дана неко прича о бомбардовању."

Професорка ФПН-а наглашава да је управо у кинеској култури сећања свака људска жртва немерљива па и три живота кинеских новинара који су погинули у амбасади пре 25 година.

Према њеним речима, Запад је иритиран што Си Ђинпинг долази данас у Србију. Коментарисала је као "комичне" написе у западним медијима да кинесески председник долази код двојице ауторитарних европских лидера.

Митровићева то види као наставак агресије и насилног преумњивања људи.

Указала је на изјаву портпаролке кинеског Министарства спољних послова уочи посете Сија Србији да ће кинески председник доћи баш на дан бомбардовања амбасаде истакаши да "Пекинг не заборавља тај дуг у крви".

Историчар Предраг Марковић наводи за РТС да је америчко бомбардовање кинеске амбасаде променило пут Кине.

"Епске размере те грешке промениле су пут Кине јер је то први пут после грађанског рата који је завршен 1949. године да Америка нападне и убије неког на тлу кинеске амбасаде. То су вероватно и прве кинеске жртве после Вијатнамског рата у борби са Амриканцима", наводи Марковић.

Указује да су тим чином САД дале Кини мотив за борбу против хегемоније Америке.

"Испровоцирати тако велику силу као што је Кина, наравно она није била ова данашња Кина али је била сила у успону и дати Кини један мотив за борбу протв хегемоније Америке. То бомбардовање кинеске амбасаде је један необично важан симболички чин, то је симболички веома важан догађај", каже Марковић.

Указује да су Кинези тада реаговали веома бурно, подсећа на студенске демонстарције у Пекингу.

Наводи да Американци и остале западне силе стално покушавају да умање важност тог догађаја – наводе да је кинеска амбасада 1999. године бомбардована грешком. То, каже, показује ароганцију западних сила.

"Кажу грешка је, имали смо стару мапу али последице тог крајње неразумног чина су заправо изузетно фаталне за Запад", оцењује Марковић.

Оцењује да је посета кинеског председника Си Ђинпинга Београду велика почаст нашој земљи.

"Нашој држави и нашем председнику Кинези дају изузетно висок третман", наводи Марковић.

Указује да Србија и Кина имају заједничке жртве и заједнички мотив да се боре против хегемоније САД.

Александар Митић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, рекао је да је Кина 1999. године била економска суперсила и у некој у некој ери глобализације, заједно са САД, предводник те глобализације.

"Од тада, од 1999. године, након НАТО агресије и убиства троје новинара, у Кини се мења поглед у глобализацији", рекао је Митић.

Многи амерички стручњаци, како каже, сматрају да постоји нешто што се зове постбеоградска Кина, односно Кина која је од тада, од тог догађаја, потпуно другачије посматрала односе са Сједињеним Америчким Државама и Вашингтон све више посматра као претњу.

"Оно што се догодило након тога је, дакле, да су месец дана након тога, Кина је усвојила нови национални безбедносни концепт који је Сједињене Америчке Државе већ третирао као неку врсту потенцијалног ривала и као претњу и то је документ који је дао основу за оно што је данас основа кинеске политике", навео је Митић у емисији "Таковска 10".

Кина врло пажљиво пратила ту динамику и оно што се дешавало код нас, покушавала је да види како ће, које су методе које ће се користити у случају Тајвана.

"Значи, 2000. године у Тајпеју, на Тајвану, долази једна власт, једна промена власти, дакле, долази председник који заступа, односно прети једностраним проглашењем независности Тајвана. И када поредимо тај процес са ономе што се дешавало са Косовом и Метохијом од НАТО агресије, јасно је да је Кина врло пажљиво пратила ту динамику и оно што се дешавало код нас, покушавала је да види како ће, које су методе које ће се користити у случају Тајвана", рекао је Митић.

Како је оценио, бомбардовање Амбасаде Кине у Београду дало је практично подстрек научно-технолошком развоју Кине.

Професорка ФПН-а у Београду Драгана Митровић сматра да би у данашњем свету бомбардовање кинеске амбасаде тј, дефкато напад на њену територију не би био могућ.

"Чак и у стању ирационалности у односима на међународном плану, тешко би тако нешто сад било могуће имајући у виду огромну и нараслу војну и економску моћ Кине и то да је Кина узрасла у једну од најмоћнијих држава света која се не стиди нити се либи да то покаже. Треба имати у виду велику осетљивост на све оно што је насртај на њен образ, на њен идентитет, наравно суверенитет. У овом случају то је напад на амбасаду, је напад на територију државе чије је то амбасада", навела је Митровићева у емисији "Таковска 10".

Указала је на то да је Кина пре 25 година била мануфактура света, била је седиште светске тровине и производње.

Како је навела, говорила је за себе као о највећој земљи у развоју и наступала увек заједно са другим земљама југа и међународним организацијама.

"Међутим, ту неку промену кинеског држања можемо да видимо тек после 2008. године, после светске економске кризе и, наравно, после почетка владавине ере, да кажемо, председника и генералног секретара Си Ђинпинга, када сада Кина сматра да има много тога да понуди свету, укључујући и многа решења из области економије, политике, да покаже своју културу, али и да демонстрира своју војну моћ тамо где је то потребно", додала је професорка ФПН-а.