Šta donosi odlaganje glasanja o rezoluciji o Srebrenici u UN
Odložena je sednica Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na kojoj je 2. maja trebalo da se glasa o Predlogu rezolucije o Srebrenici. Za Srbiju je to, nakon diplomatske misije u Njujorku, značajan uspeh.
Ishod glasanja o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, prema svim prognozama, bio je gotovo izvestan. Još izvesniji bio je datum sednice – 2. maj. Vest da je usvajanje tog dokumenta na čekanju sinoć je saopštio ambasador Bosne i Hercegovine pri Ujedinjenim nacijama.
"Šaljemo tekst rezolucije na reviziju, ukoliko zemlje članice Ujedinjenih nacija imaju još neke predloge. Generalna skupština će biti sigurno nakon 6. maja. U ovoj odluci je učestvovala i misija Bosne i Hercegovine. Želimo da damo više vremena da se svi upoznaju sa stvarnim činjenicama, kao i da svi, uključujući i one koji su sada možda protiv, daju svoje sugestije", rekao je ambasador BiH pri UN Zlatko Lagumdžija.
Više glasova "protiv" i "uzdržanih" od onih koji bi glasali "za", bio je cilj diplomatskih aktivnosti delegacije Srbije u Njujorku, iako se uzdržani ne broje. Da u igri nisu samo brojevi - veruje novinarka Ljiljana Smajlović. Kao jedan od razloga odlaganja navodi da predlagači nisu zadovoljni strukturom država koje bi podržale rezoluciju.
"Oni će možda da dobiju još predlagača ili više sigurnih glasova, ali za naše napore da alarmiramo što više država, svako odlaganje je odlično. Čak i da su predlagači BiH, odnosno Sarajevo, odnosno Lagumdžija, čak i da je to uradio da bi situaciju popravio, on automatski popravlja i našu poziciju jer nam daje više vremena i odlaganje ukazuje da nešto nije u redu sa rezolucijom", rekla je Ljiljana Smajlović.
Razgovore u Ujedinjenim nacijama kao oštru političku borbu ocenjuje Milovan Drecun. Veruje da su argumenti Srbije bile činjenice iz 1995. godine.
"A s druge strane su predstavljene činjenice koje se odnose na budućnost, na sadašnjost i na budućnost, a to je da bi usvajanjem takve rezolucije tenzije u BiH bile podignute do maksimuma između Bošnjaka i Srba, da bi taj put doveo do rastakanja BiH i da ne vodi ka pomirenju nego ka stvaranju novih neprijateljstava", kaže Drecun.
Tenzije koje prate Rezoluciju počele su nakon što je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama pokretanjem inicijative za njeno donošenje prekoračio ovlašćenja.
Nije konsultovao tročlano Predsedništvo, u kome inače nema saglasnosti po tom pitanju, pa srpski član Predsedništva Željka Cvijanović traži da se na prvoj narednoj sednici tog organa na dnevni red stavi razrešenje Zlatka Lagumdžije.
Коментари