Takovska 10: Četvrt veka od NATO bombardovanja, kakva budućnost je pred Srbijom

Govoreći o tome kako su izgledali dani neposredno pred bombardovanje i kakva je atmosfera bila u Prištini, novinar Milivoje Mihajlović kaže da ljudi nisu verovali da će do bombardovanja doći.

“Mi smo mesecima pred bombardovanjem znali da Zapad, odnosno NATO, odnosno SAD traže povod za bombardovanje. Bilo je nekoliko pokušaja da se nađe povod, nađen je u toj operaciji u mestu Račak. Nekoliko dana pred bombardovanje, kao na filmu, prvo su se neki ljudi koji su se čudnim slučajevima našli u hotelu 'Grand'. Nisu novinari, nisu policajci, dobro su obučeni, imaju dobre konekcije sa svima, dakle špijuni. Prvo su se oni pokupili i pobegli sa Kosova, onda su za njima otišli i neki ljudi koji su se sa njima stalno viđali, onda je to počelo da se prazni”, navodi Mihajlović.

Ukazao je da su dan uoči bombardovanja iz Medija centra u Prištini, kroz koji je za godinu i po dana prošlo 2.800 stranih novinara i 1.200 diplomata, otišli gotovo svi strani novinari, ostala je svega nekolicina njih.

“To je bila odluka Vlade Srbije i Ministarstva informisanja. Dakle, proterani su strani novinari. Osetila se panika i neverica. Ljudi nisu verovali da će biti bombardovanje. Ja sam čak pitao i generala Pavkovića, hoće li ovi stvarno da nas bombarduju, on je rekao pa mislim da neće. Bukvalno, dan pre toga. Policijski oficiri, generali koji su bili tamo, smatrali su da ipak nešto može da se reši diplomatijom”, navodi Mihajlović.

Poručuje i da ni Srbi ni Albanci nisu verovali da će doći do bombardovanja.

“Znalo se da je NATO avijacija zapravo avijacija OVK. Znalo se da će OVK, ako krene bombardovanje, da krene sa etničkim čišćenjem sela, pre svega u Metohiji. Bilo je to potpuno jasno. Znalo se u tom nekom propagandnom smislu kakve će akcije biti preduzimane, biće optužbi, biće svega i svačega. Ali ljudi nisu verovali da će NATO bombe da pogađaju i jedne i druge. Bilo je žrtava i na jednoj i na drugoj strani, dve kolone izbegličke”, dodaje Mihajlović.

"Bombardovanje nije donelo sreću nikome, niti mir na Kosovu"

Naglašava da bombardovanje nije donelo sreću nikome. “Niti je donelo mir na Kosovu, niti je donelo nekakvu pravdu”, istakao je Mihajlović.

Na pitanje da li su odnosi Srba i Albanaca zaglavljeni od tada do danas, Mihajlović kaže da u dobroj meri jesu.

“Odnosi između Srba i Albanaca uglavnom zavise od političkih elita, od ljudi koji formiraju javno mnjenje. Kakav je rečnik u tabloidima u Beogradu, takav je rečnik i u tabloidima u Prištini. Kakav je rečnik političara u Prištini, takav je rečnik i političara u Beogradu. Kada im odgovara konflikt, taj rečnik se podiže na neki više nivo, mržnja se podstiče. Ima još jedan deo o kome se malo govori u našoj javnosti – svi separatistički pokreti su u tesnoj vezi sa podzemljem, sa mafijom. Mafija finansira naoružavanje. Kosovo je posebno zanimljivo kao područje za mafiju, zato što je to distributivni centar na tom heroinskom putu, a sada i na kokainskom putu”, navodi Mihajlović.

“I treća stvar, ako gledamo iz današnje perspektive na to bombardovanje, možda najbolji primeri se mogu naći u nekim hotelima u Prištini gde se pojavljuju generali koji su vodili bombardovanje, recimo Vesli Klark pre par nedelja. Oni sada lobiraju da dobijaju pravo na eksploataciju ruda u kosovskim rudnicima. Dakle, i to je jedan od važnih ciljeva bombardovanja bio”, dodaje Mihajlović.

Mihajlović: Amerikanci vrlo vešto trasiraju put ka nezavisnosti Kosova

Govoreći o tome da li se Amerika ozbiljnije uključila u rešavanje kosovskog pitanja poslednje dve, tri godine, Mihajlović kaže da se nisu ozbiljnije uključili.

“Oni su sve vreme prisutni u Briselskom dijalogu, od prvog dana su medijatori, od prvog dana su prenosioci poruka, od kada je krenuo dijalog. U našoj javnosti se pažljivo neguje iluzija da će Amerikanci, koji su najmoćniji u tom rešavanju takozvanog kosovskog pitanja, doneti pravedno rešenje. Ne. Oni su priznali Republiku Kosovo među prvima. Oni su pomogli da se ta tvorevina napravi. Oni su imali snažnu vojnu intervenciju mimo međunarodnog prava, mimo odluke UN. I oni neće da se vrate nazad, oni imaju neke druge ciljeve”, kaže Mihajlović.

Ukazao je i da "oni imaju posla sa jednim igračem u Prištini koji fingira da ne sluša Amerikance".

“Koji ima ozbiljne logističke centre podaške u Berlinu i Londonu i koji je rekao da je on za kompromise, ali treba postizati periferne kompromise, oko perifernih pitanja. Inače, oko glavnih pitanja nikada ne može da napravi kompromise. Sve vreme je u nekoliko akcija. Prva akcija mu je da naravno ostane na vlasti i on to radi perfektno. Vrlo dobro uči od svojih regionalnih pandana. Drugi cilj mu je da što više pritiska srpsko stanovištvo, ne samo na severu, nego i u enklavama”, dodao je Mihajlović.

Ukazao je da Kurti sada ima glavni cilj – ulazak Kosova u Savet Evrope.

“I on je u ovom momentu sve podredio tom cilju. Vraćanje 24 hektara manastiru Visoki Dečani, on to u kosovskoj javnosti opravdava to je cena našeg ulaska u Savet Evrope. To nije velika stvar, to je još jedna podvala, ta zemlja je oteta manastiru”, smatra Mihajlović.

“Sve vreme imamo na stolu kao monetu iz Prištine Zajednicu srpskih opština koja sada nema nikakvog smisla u ovom trenutku kada su prava Srba ukinuta, kada je taj instrument straha i strahovlade u svim sredinama gde žive Srbi zaživeo u potpunosti, kada je upetostručen broj specijalaca na severu Kosova, napravljeno više od sedam policijskih baza”, dodaje Mihajlović.

Navodi i zabranu dinara na KiM i to što ljudi moraju da idu u centralnu Srbiju da podižu novac.

“Ako na tom banalnom, da tako kažem, za međunarodne odnose primeru ne može da se pokaže snaga SAD i njene diplomatije onda o čemu govorimo? Ne govorimo uopšte o prijateljskom odnosu. Meni se čini da je ovo put koji i Amerikanci vrlo vešto trasiraju – put ka nezavisnosti Kosova. Da vešto pritiskaju jednu i drugu stranu, da i jednoj i drugoj strani govore šta da rade, a njihovo je samo da nađu način kako da to urade bezbolno u javnosti, ništa drugo”, napominje Mihajlović.

"Sada ZSO nema više nikakvog smisla"

Na pitanje šta će se dogoditi sa nadležnostima Zajednice srpskih opština u situacijama kao što je ova, kada se ukida dinar i kada se onemogućava funkcionisanje institucija, Mihajlović kaže da sada ZSO nema nikakvog smisla.

“Težnje Prištine su da ta Zajednica nema veće ingerencije od recimo udruženja ribolovaca na severu. To Priština od prvog dana govori i sve će uraditi da ne bude drugačije. Težnje Beograda su bile da u početku ta Zajednica bude nekakav embrion organizovanja kosovskih Srba u svim opštinama na teritoriji Kosova i Metohije. Do sada se to nije dogodilo. Beograd je umesto da se izbori za Zajednicu, popuštao i predavao jednu po jednu ingerenciju na Kosovu proteklih deset godina kosovskim vlastima. Sada ZSO nema više nikakvog smisla, niti postoji tamo teritorijalna odbrana, koja je postala ranije, nema ni srpske policije, nema ni pravosuđa”, dodaje Mihajlović.

Odgovarajući na pitanje može li to nekako da se preokrene, Mihajlović pita kako?

“Da krenemo ponovo ispočetka, izgubili smo deset godina. I jedna i druga strana, čini mi se, ovo su moje pretpostavke, žele da do maja odugovlače kada kreće taj stampedo oko izbora u Americi, oko izbora u EU, i mi do naredne godine, do aprila meseca nećemo imati nikakvu ni šansu da napravimo nekakav potez. Zato Kurti ubrzava ovo, zato i možda izgleda toliko drsko u očima međunarodne javnosti da on ne sluša ono što mu Amerikanci kažu ili što mu poručuje EU. Zato što zna da neće biti kažnjen, zbog toga i ne može da bude kažnjen”, smatra Mihajlović.

Starović: Promena američke retorike prema Kurtiju nosi jednu dodatnu opasnost

Starović, pak, napominje da je u sadašnjim okolnostima uloga SAD malo drugačija.

"Možemo da uočimo nešto oštriju, neko bi rekao nikad oštriju retoriku koja dolazi iz pravca SAD, a usmerena je prema Aljbinu Kurtiju i privremenim institucijama samouprave, a vezano za njihove poslednje odluke kojima se na jedan veoma drastičan način i brutalan način krše osnovne slobode, uključujući i ljudska prava i ekonomska prava za Srbe", ističe Starović.

Starović napominje da Srbija poštuje i ceni tu promenu retorike, ali da sve to u sebi nosi jednu dodatnu opasnost.

"Ukoliko povišena retorika Vašingtona ne proizvede nikakav efekat, a ne proizvodi ga, u smislu da dođe do promene ponašanja Aljbina Kurtija i pripadnika njegovog režima, a do te promene ne dolazi, može samo da proizvede svojevrstan kontraefekat, gde se Aljbin Kurti prezentira pred svojim biračkim telom i svojom javnošću kao neko ko je dovoljno snažan da odoli svim pritiscima čak i SAD, a time Sjedinjene Države kao velika i najveća svetska super sila itekako gube na kredibilitetu", objašnjava Starović.

"Neozbiljno je gajiti velike nade, ali može doći do male kalibracije u korist Srbije"

Bilo bi, ističe, krajnje neozbiljno gajiti nekakve velike nade, ali se mora učiniti sve što je u našoj moći kako bismo čvrsto držali pozicije na diplomatskom frontu, koji je trenutno najvažniji.

Potvrdio je da to znači dobre odnose sa SAD, ali da magistralni pristup SAD ne možemo i nećemo promeniti šta god činili i koliko god se trudili.

Međutim, kaže da se mogu naći određene tačke gde može doći do male kalibracije koja može ići u korist Srbiji i da za tako nečim vredi tragati.

Boji se da će narednih nekoliko meseci biti izuzetno težak period i izuzetno opterećen izazovima, ali da se moramo truditi da nađemo makar najmanji zajednički imenitelj sa SAD.

"Ponavljam, ni do kakvog velikog preokreta neće doći. SAD će uvek stajati iza Prištine, čiji su jedan od najvećih sponzora, ali gde vidim moguću tačku spajanja. To je što negde verujem da Sjedinjenim Državama nije u interesu bilo kakva ozbiljnija eskalacija ili bilo šta, što bi podsećalo na humanitarnu katastrofu, a što Aljbin Kurti sprema prema srpskom narodu. Na sprečavanju takvog mogućeg najgoreg ishoda možemo da radimo zajedno", ističe Starović.

Ima li koristi od saradnje na NATO-om

Kada je reč o vojnim vežbama srpske vojske sa NATO snagama, Mihajlović smatra da to ne može da donese neku veliku korist.

“Najveća i najbolja mogućnost za saradnju Srbije i NATO-a je Kfor. To je jedina snaga koja može u ovom trenutku realno da obezbedi sigurnost Srba na Kosovu i Metohiji, bilo da su na severu Kosova, bilo da su u srpskim enklavama, i to je zapravo ono gde bi naša diplomatija i vojna diplomatija ili već ne znam ko se sve time bavi, morali da tu povedu mnogo više računa. To je jedan od osnovnih pravaca delovanja države Srbije kako bi se obezbedio opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. Bezbednost pre svega”, kaže Mihajlović.

Navodi da i dalje postoje sela gde Kfor prati decu do škola.

“Još uvek, 25 godina posle rata. Dakle, ako nemamo dobre odnose sa Kforom, to znači i NATO-om, mi nećemo moći da efikasno zaštitimo Srbe na KiM. Možemo da organizujemo parade, da radimo molebane, ili šta god hoćemo, mi smo njih prepustili albanskim ekstremistima. Druga mogućnost je da se na neki način pomognu projekti za opstanak Srba na KiM, da ne žive od donacija, da im se ne plaća to što žive tamo, nego da žive od svog rada, što nijedna vlada u proteklih 25 godina nije uspela da uradi dobro, nego je bilo šaljemo na Kosovo pola milijarde, pa 700 miliona, pa 800 miliona evra godišnje, a tamo ti Srbi ne vide ni deo tih para”, ističe Mihajlović.

Napominje da je opstanak Srba na KiM najvažnija stvar.

“Neće Kurti večito da vlada u Prištini, neće to biti ekstremistička varijanta, ali to seme zla koje se sada seje, ta mržnja koja se gradi u medijima, to kako su kosovski mediji 17. mart obeležili, to govori da te rane još uvek nisu zarasle. To govori da hoće se sakrije to što se desilo 17. marta, da je 5.000 Srba napustilo svoje kuće, da su kuće paljene organizovano, da je 70.000 ljudi učestvovalo u tome, da to nije bilo tako spontano kao što su neki posmatrači tada govorili. Da su sve obaveštene službe znale, i to sada izlazi, i britanske i američke da su dali na neki način ausvajs da se to tako odradi, jer je to ličilo na etničko čišćenje koje će pomoći da se u nekoj bliskoj budućnosti podeli Kosovo”, kaže Mihajlović.

Ističe da je to tada bila perspektiva, ali da se ustvari dogodio pogrom.

Starović kaže da je saglasan da je najvažnija komponenta saradnja sa misijom Kfora, koja postoji u kontinuitetu već 25 godina.

Iako je Kfor povećao brojno stanje u prethodnom periodu, Starović napominje da misija mora da pojača svoje prisustvo i u smislu nadležnosti i onoga što sprovodi.

"Smatramo da Kfor ne bi smeo da predstavlja samo snagu trećeg odgovora u toj formuli gde takozvana kosovska policija sprema prvi odgovor na bezbednosne pretnje, Euleks drugi, a Kfor treći. Ta formula više ne važi, nažalost. Na severu Kosova i Metohije nema više takve lokalne policije, kakva je postojala do pre godinu i po dana", dodaje Starović.

Ono što se dobija kao politički proizvod dobre saradnje sa NATO-om, objašnjava državni sekretar, jeste jačanje poverenja i predvidivosti, što, možda ne neposredno, ali na duži rok može da dâ rezultate.

O bombardovanju je u emisiji "Takovska 10" govorio i ambasador SAD Kristofer Hil koji je istakao da u to vreme niko nije bio oduševljen bombardovanjem, kao i da je postojala nada da se bombardovanje može izbeći.