Таковска 10: Дуги домети рата у Украјини

Одобрење одлазећег америчког председника Сједињених Америчких Држава Џозефа Бајдена да Украјина сме да користи америчке "АТАKМС" ракете и њима гађа циљеве дубоко на територији Русије загрејала је страхове да би одговор Кремља могао да се прошири и на друге НАТО државе.

Историчар Александар Животић каже да се ради о интензивној кампањи која траје од претходне зиме и на обе стране је дала одређене резултате, a која, заправо, и нема нужно везе за најављеном инаугурацијом Доналда Трампа као 47. америчког председника и журбом одлазећег шефа државе Џозева Бајдена да убрза ствари на фронту.

"Од половине новембра на фронту није могуће водити борбе на копну, тако се и раније прелазило на доминантне нападе са дистанце. Најпре Русија, а потом и Украјина. Оно што ћемо гледати у наредним месецима јесу напади са дистанце. Неће се наравно зауставити борбена дејства на копну, али ће се смањити", тврди Животић.

Војни коментатор Владе Радуловић наводи да ће развој ситуације много више зависити од зиме него од тога шта ће се догодити после полагања Трампове заклетве.

"Постоји једна предисторија која се заборавља, а то је да је Трамп поделио Украјини наоружање током првог мандата. Била су ту и два пројекта патролних бродова за Украјину. Било је ствари које је Трамп урадио за Кијев, укључујући и увођење санкција Москви. Наравно, то је мања снага оружја него сада и чињеница је да је Бајденова администрација урадила више за Украјину, али није да ни Трамп није помагао", истиче Радуловић.

Стручњак за ракетно оружје Саво Ивковић сматра да су ракете од почетка у игри и да обе стране дејствују.

"Дозвола да се користи 'АТАКМС' у сваком је случају значајно повећала способности Украјине да задаје ударе у дубини територије Русије, на даљини и до 300 километара", каже Ивковић.

Наглашава да је за Кијев важно и што им је Велика Британија дозволила да користе пројектиле "сторм шедоу", али да оне захтевају и дејство авијације.

"То је крстарећа ракета која се лансира са авиона, који мора да полети. Она има домет до 550 километара, али зависи од авиона", појашњава Ивковић. 

Такође наводи и да Русија има ракетне системе који са собом могу да носе нуклеарну бојеву главу.

"Рецимо, британски систем 'сторм шедоу' има конвенционалну бојеву главу. Систем 'АТАКМС' дејствује углавном против тачкастих циљева. Има прецизност гађања, али је то класична бојева глава. Говорећи о тим системима, они су и даље конвенционални", каже Ивковић.

Новинар и физичар Слободан Бубњевић објашњава да нуклеарани рат не би могао да буде тактички.

"То значи да би нуклеарна сила своје бојеве главе мање нуклеарне снаге могла да употреби на фронту, да јој служи за убијање цивилног становништва, мада је заведено еуфемизмом да је у питању стратешко наоружање. То су отприлике бомбе које имају снагу до 10 килотона, а бомба која је пала на Хирошиму имала је 15. Шта је тактичко у оружју које може да убије више од 100.000 људи? Идеја о употреби је наивна, и више ми делује као пропаганда", каже Бубњевић.

Руско крцкање "лешником" и ефекат застрашивања

Стручњак за ракетно оружје Саво Ивковић објашњава да је снага руске ракете "орешник" за сада непознаница.

"Различити су домети ракета, а досег зависи и од терета који она носи. Неки познаваоци тврде да је то модификација постојећег система и амерички извори сврставају то у некакав средњи домет, од 1.000 до 3.500 километара", каже Ивковић.

Историчар Александар Животић објашњава проблематику са нуклеарним оружјем и новим противракетним системима.

"Чувени Томас Шелинг је говорио о нуклеарној ивици, заснованој на теорији игара, према којој није проблем у нуклеарном оружју, него у противракетној одбрани. Зашто? Зато што ствара минимум илузије код оног другог да може да преживи нуклеарни удар и изађе као победник у том сукобу. Шта је у ствари желео да каже? Без обзира на јачину пројектила, и без обзира на домет, употреба макар једног пројектила са нуклеарним пуњењем изазваће последице планетарних размера", указује Животић.

Када је реч о промени руске нуклеарне доктрине, Животић истиче да је Москва измене најавила још на лето 2024. године.

"У септембру је речено да ће бити измена, а до њих је дошло пре неколико дана. Важно је истаћи да руска нуклеарна доктрина, као таква, постоји од 2020. Руска војна доктрина из 2010. врло је уопштено третирала могућност употребе нуклеарног наоружања. То се променило тек 2020. и не зове се нуклеарна доктрина, што је прозаично, већ су у питању основи државне политике Руске Федерације у области нуклеарног одвраћања. А документ препознаје неколико таквих случајева, укључујући и тај да се не ради само о одговору на могућу нуклеарну опасност, већ и на могућност да национална безбедност буде угрожена конвенционалним наоружањем", тврди Животић.

Наводи и да је постојала могућност употребе нуклеарног наоружања у случају упада украјинских снага на простор Курске области, до чега, напослетку, није дошло.

"И у овом случају, и у низу других случајева, дакле, то је пре свега елемент одвраћања. То је оружје које је направљено да се не употреби, Оно што држи баланс је пре страх", сматра Животић.

Новинар и физичар Слободан Бубњевић појашњава да би прелазак из конвенционалног у нуклеарни рат имао катастрофалне последице.

"Иако је незахвално прогнозирати, нека врста реакције Руске Федерације би могла да постоји. Чим постоји оружје, постоји и могућност примене. Међутим, иако се оружје свакако не прави са идејом да никада не буде употребљено, то донекле и јесте природа нуклеарног оружја. Кључна идеја, која је постављена за време хладног рата, јесте како да се надмудри друга страна", сматра Бубњевић.

Нуклеарни кишобран

Када је реч о могућности одбране од брзог ракетног оружја и пројектила који се крећу великом брзином, новинар и физичар Слободан Бубњевић истиче да у пракси не постоје противракетни системи који би зауставили пројектиле при тој брзини.

"Шта је идеја кад имате нуклеарни кишобран? Идеја је да заправо пробате у свим сегментима – од ракетних система, до подморница и авијације – да обезбедите неку врсту могућности преноса нуклеарних капацитета на непријатељску територију. Када имате две такве силе, постоји и узајаман страх. Већ 80 година нема нуклеарног рата управо због тог узајамног страха", каже Бубњевић.

Стручњак за ракетно оружје Саво Ивковић такође сматра да одбрана од тако брзих ракета практично не постоји.

"Одбрана би била веома тешка. Уколико би користили те ракете, попут 'орешника', они би практично могли да погоде било који циљ у Украјини, а можда и шире. Говоримо о пројектилима који нису само способни да лете хиперсоничном брзином, него су у стању и да у неком свом хоризонталном лету имају додатну брзину, односно, да и маневришу – врло прецизно гађају и избегавају противракетну одбрану", указује Ивковић.

Историчар Александар Животић сматра да је испаљивањем "орешника" Русија желела да постигне шири ефекат од војног.

"Дакле, идеја је била да се пошаље одређена порука, али и да се изазове пажња у светском јавном мњењу. И тај ефекат је постигнут, а онај војни није био примаран", закључује Животић.

Фактор Северне Кореје

Војни коментатор Владе Радуловић анализира и уплитање војника Северне Кореје на страни Русије, сматрајући да је њихова улога више провокативна него суштинска.

"Појавиле су се информације да је од почетка сукоба у Украјини до данас из Северне Кореје пут Русије допремљено 13.000 контејнера наоружања и војне опреме, муниције, пројектила различитог калибра, а сада имамо и њихове војнике близу фронта, по свему судећи, њих око 12.000. Значајно је, али не постоји историјска веза између заједничког учешћа севернокорејских и руских војника због комуникације на терену, и у командном ланцу. То би, како Јужна Кореја тврди, пре могла да буде проба севернокорејских снага на терену за њихове потребе", каже Радуловић.

Када је реч о квалитету севернокорејског ракетног наоружања и могућности његове употребе на страни Русије у рату са Украјином, стручњак за ракетно оружје Саво Ивковић каже да је веома индикативно што најсавременији севернокорејски ракетни системи користе чврсто ракетно гориво.

"Течно гориво увек захтева велико време припреме и представља велику опасност током транспорта, док су ракете на чврсто гориво практично тренутно приправне за дејство", каже Ивковић.

Историчар Александар Животић истиче да употреба севернокорејских ракета на страни Русије зависи од тога у каквом су стању руске.

"У том смислу, има неких назнака да се руски системи из доба Совјетског Савеза троше", тврди Животић.

Наводи и да Северна Кореја има више корисних разлога од слања својих трупа у Русију.

"Имају приступ софистициранијој технологији и могућност набавке енергената. Такође, сама прехрамбена стабилност Северне Кореје угрожена је због дугогодишњег ембарга. Сада се отвара приступ руском тржишту. Москва је пружила руку, јер је и њој потребан сваки савезник, посебно на истоку", појашњава Животић у разговору за Таковску 10. 

Целу емисију Таковска 10 можете погледати у видео запису на почетку текста.