Zemlje članice EU usvojile poziciju o planu rasta za Zapadni Balkan

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov je i "konstruktivni" angažman u dijalogu i primena sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj implementaciji.

U usvojenom tekstu naglašen je i značaj usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU.

"Reformske agende koje će dostavljati zemlje Zapadnog Balkana treba da sadrže objašnjenje na koji način će doprineti progresivnom i kontinuiranom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i odbrambenom politikom EU", navodi se u tekstu

Usvojena pozicija predstavlja "pregovarački mandat" zemalja članica za predstojeće razgovore sa Evropskim parlamentom, čije zeleno svetlo je takođe potrebno kako bi plan rasta za Zapadni Balkan postao operativan, saopšteno je u Briselu.

Kao prvi preduslov za korišćenje sredstava iz fonda za rast navodi se poštovanje efikasnih demokratskih mehanizama.

"To uključuje višestranački parlamentarni sistem, slobodne i poštene izbore, vladavinu prava, uključujući nezavisno i funkcionalno pravosuđe, kao i osnovna prava, što podrazumeva slobodu izražavanja, slobodu medija i garanciju poštovanja svih ljudskih prava", dodaje se u tekstu.

Pregovarački mandat zemalja članica (Saveta EU) nadovezuje se na predlog Evropske Komisije za uspostavljanje plana za rast, dodatno pojašnjavajući i razvijajući neke od njegovih elemenata, ciljeve fonda i preduslove za podršku EU, saopšteno je u Savetu EU.

Kako je navedeno, jedna od ključnih promena odnosi se na jačanje uloge zemaja članica u upravljanju fondom, posebno u usvajanju reformske agende zemlja Zapadnog Balkana i odobravanju plaćanja.

Evropska komisija je 8. novembra 2023. predstavila novi plan rasta za Zapadni Balkan, zajedno sa paketom proširenja.

Proklamovani cilj plana rasta je ubrzavanje socio-ekonomske konvergencije između Zapadnog Balkana i EU i podsticaj regionu da ubrza tempo reformi vezanih za buduće članstvo u EU.

U tu svrhu je predložen novi finansijski instrument za reformu i rast Zapadnog Balkana, za period od 2024. do 2027, koji se sastoji od 2 milijarde eura bespovratnih sredstava i četiri milijarde eura povoljnih kredita.

Prema predlogu, isplate bi se vršile tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.

Kada zakonski predlog bude usvojen, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvano da podnesu svoje pojedinačne reformske agende koje će preduzeti tokom perioda od 2024. do 2027. Nedostatak implementacije od strane partnera bi značio da se sredstva mogu preneti na druge korisnike, navodi se u predlogu Evropske komisije.