Takovska 10: Šta će razrešiti novi izbori u Beogradu

Građani Beograda će, najverovatnije, i treći put glasati u šest meseci. Šta će novi izbori za gradsku skupštinu promeniti na političkoj slici glavnog grada i Srbije?

Pejić: Sad mirnije nego u decembru, ali ne treba očekivati ulazak u mirnu luku

Direktor agencije "Faktor plus" Vladimir Pejić ne očekuje da će raspisivanjem gradskih izbora političke strasti da se smire, ali ocenjuje da je već sada mirnije nego što je bilo do decembra.

"Kulminacija je doživljena 17. decembra i nekoliko dana posle toga, kada smo imali proteste i sve što se dešavalo iza Nove godine, posle toga dolazi do izvesnog smirenja i bez obzira na ono što se piše i govori ne oseća se tenzija u toj meri. Tako da mislim da će se i kada prođu ti beogradski izbori, da neće biti tako napeto kao što je bilo pre 17. decembra", kaže Pejić.

Međutim, napominje, ne treba očekivati ulazak u neku mirnu luku i uslovno rečeno normalan politički život.

"Očekujem da će doći do pregrupisavanja snaga, kako na strani vlasti, tako i opozicije, bez obzira na ishod izbora. Onda očekujem da će uz blago zahuktavanje proći i lokalni izbori koji slede, ukoliko ne budu u isto vreme, što verovatno neće biti, i da tek u nekom narednom periodu, možda tamo od jeseni, očekujemo novo zagrevanje pred neke nove izbore", dodaje Pejić.

Objašnjava da se akteri na političkoj sceni i birači energetski isprazne, što se oseća u medijima, pošto u atmosferi nema tolike napetosti.

"I protesti, koji su u početku bili malo intenzivniji, posle su splasli. Nema te napetosti", kaže Pejić.

Dejan Vuk Stanković: Izborne strasti se neće smiriti, već kanalisati u kampanji

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da se izborne strasti neće smiriti, već će se kanalisati vođenjem kampanje.

"Biće potrebno emitovati višak energije ukoliko ste politički akter, zato što su građani i pomalo umorni od izbora. Mi imamo česte cikluse izbora, imamo veliku zasićenost građanstva stalnim izlaskom na izbore", navodi Stanković.

Podseća da je u decembru bila visoka izlaznost, ali ne veća od 60 odsto, što je u granicama onoga što se inače dešava.

Glasačima će biti potreban dodatan energetski podsticaj, dodaje Stanković, i zato što je SNS mogao da formira gradsku vlast, bez obzira na to kako bi ona bila komponovana, ali je to svesno izbegla i stavila na neki način sebe u rizik da trči ponovo izbornu trku.

Dve stvari mogu da podignu tenziju, ističe Stanković.

"Jedno je predlog predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da se, dok se ne sprovedu sve preporuke ODIHR-a, donese leks specijalis o odlaganju izbora, što značajno komplikuje situaciju. Drugo je jedno pomalo metaforično izjašnjenje gospodina Miloša Pavlovića, ispred takođe koalicije 'Srbija protiv nasilja', odnosno 'Beograd protiv nasilja', koji je izbore nazvao Staljingradskom bitkom, dakle ili mi ili oni, nema ideologije, nema konkurencije programa, nego borimo se protiv diktatora. To je retorika koja vas uvodi u zonu velikih političkih i pre svega retoričkih sukoba", ističe Stanković.

To je dvosmerna ulica, dodaje Stanković i napominje da to nije logika samo jedne strane.

"Bojim se da time klizimo ka tome da kampanju umesto konstruktivnog dijaloga i ukrštanja argumenata zapravo pretvorimo u jedan susret negativnih kampanja dve strane", ocenjuje Stanković.

Spasojević: Ulazimo u jednu vrstu političke krize

Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević kaže da će izbori smiriti atmosferu, jer kada je u toku izborni proces stranke su njemu posvećene, ali i birači prate izbore, navijaju, podržavaju.

“Ali se plašim da se tenzije neće smiriti, između ostalog što verovatno nećemo ni nakon izbora imati neku vrlo jasnu većinu i gradsku vlast punog legitimiteta. I pretpostavljam zato će se sve do ovih lokalnih izbora koji nam slede do leta ta tenzija nekako održavati. Posebno ako imamo i u vidu rezolucije Evropskog parlamenta i eventualnu raspravu o izbornim uslovima i o tome na koji način su se odvijali izbori 17. decembra”, navodi Spasojević.

Spasojević smatra da ulazimo u jednu vrstu političke krize.

“Koja neće verovatno biti tenzična u punom smislu, ali će trajati dosta dugo i na neki način će tražiti pažnju javnosti i političkih aktera i verovatno ćemo morati još puno puta na ovakav način da analiziramo izbore”, navodi Sposojević.

Na pitanje gde očekuje da se te tenzije pokazuju, Spasojević kaže i u Skupštini, ali i u izbornom procesu.

“Svaki izborni proces čije rezultate ne znamo i koji je kompetitivan u tom smislu će podrazumevati oštru borbu između strana. Tako da očekujemo da takvi budu i beogradski izbori, a i oni koji slede ne samo u Beogradu, nego i u gradovima u kojima će biti neizvesna trka. Biće ovo zanimljivo proleće i leto”, naglašava Spasojević.

Klačar: Ne očekujem da se scenario dramatično razlikuje od 17. decembra

Jedan od pokazatelja smirivanja tenzije bi bilo biranje skupštinskih tela, počev od predsednika Skupštine, koji je neophodan da bi se beogradski izbori uopšte raspisali. Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da ne očekuje ni da to prođe bez tenzija iako je sasvim jasno da će to morati da se desi veoma brzo.

“Srbija nema klasičnu političku krizu, klasična politička kriza znači da nemate većinu, da imate probleme sa funkcionisanjem koalicije, da imate blokade institucija. Ovde se više radi, ja bih to tako definisao, jednoj hroničnoj političkoj tenziji, hroničnoj političkoj konfrontaciji, jednom izuzetno niskom poverenju koja ne traje nekoliko nedelja i ne traje od 17. decembra. Da traje od 17. decembra, ovi vanredni beogradski izbori bi vrlo verovatno bili i završetak te tenzije”, navodi Klačar.

Kada je reč o novim izborima, Klačar ističe da ne očekuje da scenario bude dramatično različit u odnosu na 17. decembar.

“S tim što, i to je vrlo važno reći, mandat ili dva ili tri mandata može da se desi razlika, a to može zapravo da znači da tas ode na jednu i na drugu stranu, ali ja nisam siguran da čak i u tom scenariju se dobije jedna relativno komotna većina, da će to biti izlaz iz naše krize”, ističe Klačar.

Može li biti dogovora oko datuma izbora

Klačar poručuje i da su pokretanje razgovora između aktera, podizanje međusobnog poverenja i dogovor oko nekih bazičnih uslova jedini način da se izađe iz ove tenzije.

“Izbori bi bili rešenje krize da postoji dogovor oko uslova, da ovih dana vlast i opozicija sednu zajedno i da se dogovore oko nekih minimalnih kriterijuma”, rekao je Klačar.

Profesor Spasojević navodi i da bi dogovor oko datuma izbora mogao da bude ta ključna tačka.

“Sada vidimo da se otvorila rasprava kada će biti novi beogradski izbori i tu bi recimo možda neka vrsta kompromisa mogla da najavi neke mirnije odnose, ali iskren da budem ne očekujem da će se to desiti, pre svega zato što će očigledno praktično svaki glas biti važan u ovom izbornom ciklusu”, smatra Spasojević.

Što se tiče datuma izbora, Stanković smatra da je to stvar koju ne treba politizovati, već stvar koja ima zakonsku dimenziju, kao i jedna od stvari koju treba prepustiti proceni onoga koji o tome odlučuje, a to je vlast.

"Zašto bi vlast davala kompromis opoziciji koja kreće sa pričom o tome kako beogradski izbori treba da budu Staljingradska bitka", smatra Stanković.

Koje preporuke ODIHR-a se mogu primeniti do izbora

Govoreći o preporukama ODIHR-a o izbornim uslovima u Srbiji, Klačar kaže da je ODIHR dao 25 preporuka u svom finalnom izveštaju, od toga sedam prioritetnih.

“Od tih 25 preporuka postoji nekoliko njih koje se sigurno mogu ispuniti do 28. aprila, sasvim sigurno mogu do 2. juna, neke od njih i u potpunosti. Dakle, ODIHR traži da se dozvoli da jedno lice može potpisati podršku ne samo jednoj, nego više lista, to je recimo preporuka koja može da se usvoji. Preporuka koja govori o tome da treba birači da se edukuju o svojim pravima, prevashodno onima koji su odnosno na tajno glasanje”, navodi Klačar.

Dodaje da se takođe može implementirati i preporuka koja se tiče Agencije za spračavanje korupcije da se promptno objavljuju odluke koje su vezane za prekršaje koje učine pojedini javni funkcioneri.

“Može se relativno brzo preispitati pravilo koje se tiče poslovne sposobnosti i statusa takvih lica u biračkom spisku. Mogu se organizovati malo intenzivniji treninzi za predstavnike izbornih komisija. To su sve preporuke koje se mogu ostvariti u potpunosti ili delimično do izbora”, dodaje Klačar.

Međutim, poručuje, ono što je kamen spoticanja su najvažnije i najsloženije preporuke koje se nalaze u sedam prioritetnih preporuka, a posebno se misli na preporuku koja je najvažnija za trenutnu situaciju u Srbiji – to je revizija biračkog spiska, kao i rešavanje problema pojavljivanja javnih funkcionera na partijskim pozicijama.

“To su preporuke koje traže vreme. To su preporuke koje traže promenu zakona, a kada se zakon izmeni, onda to zapravo znači da se mora proći čitava procedura u parlamentu. Ono što je najvažnije, ako taj posao žele da se uradi od početka do kraja, ja bih rekao da za reviziju biračkog spiska, ako žele da se urade sve one tri faze koje pripadaju tom delu posla, čak i da su izbori 2. juna, taj posao se ne može uraditi do kraja”, navodi Klačar.

Ipak, napominje, postoje stvari koje se mogu uraditi.

Ukazuje da može da se formira radna grupa ili telo, koje bi bilo sastavljeno od različitih ljudi, predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva, koja bi krenula sa tim radom, mogu se uraditi statističke analize, može se podići transparentnost i verovatno se može dogovoriti metodologija kako da se deo terenske provere sprovede.

“Ali kamen spoticanja nastaje zapravo sa tom preporukom, jer su tu najveća očekivanja opozicije i opozicione javnosti, a u suštini revizija biračkog spiska se do 28. aprila faktički ne može uraditi ili se može uraditi veoma malo. To je prosto posao koji traži vreme”, objasnio je Klačar.

I profesor Spasojević saglasan je da se revizija biračkog spiska ne može uraditi za nekoliko meseci, ali ističe medije koji su među sedam preporuka.

"To je uspostavljanje većeg medijskog pluralizma i davanje većeg prostora strankama opozicije koje uopšte nisu prisutne na nekim od medija sa nacionalnom pokrivenošću. To stvara zapravo veoma neravnopravne uslove i to je nešto što bi moglo da se reši veoma brzo. U tim preporukama se spominje i REM i njegova pasivnost i zapravo nekorišćenje onih mehanizama koji su njima na raspolaganju da ukažu na stvari koje su loše”, rekao je Spasojević.

Dejan Vuk Stanković objašnjava da izbori ne mogu da se odlože do u nedogled, a preporuke ODIHR-a su specifične i ne zna se koliko je zamišljeno da traje njihova primena.

Ukazuje da je do sada već urađena digitalizacija biračkog spiska i da je tu napravljen jedan tehnološki iskorak.

"Ima nešto što se zove građanska kultura, gde ja mislim da treba da učestvuju svi politički subjekti, država, mediji, svi oni koji učestvuju, a to je da ljudi kada promene prebivalište, kada se odsele, da oni sami iz svog osećaja građanske dužnosti da se prijave da više nisu tu, da pozivi ne bi stizali na adrese na kojima više nisu. Ne možete očekivati da apsolutno država u jednom kratkom vremenskom periodu, dva do tri meseca, prečisti ceo birački spisak", ističe Stanković.

Pejić smatra je jako bitan kontrolni mehanizam i ko će utvrditi da li su te mere sprovedene u potpunosti, delimično ili samo malo.

"Gde je granica, gde će opozicija prihvatiti i reći – mi po tim uslovima idemo na izbore. Za medije se apsolutno slažem, za REM se slažem, ali koji je to parametar koji će reći sada postoji dovoljna sloboda medija. Možete da otvorite apsolutno sve medije i opozicija kaže – to nije dovoljno i nema izbora", ukazuje Pejić.

Kakve su prognoze – može li doći do velikih promena

Pejić, upitan da li očekuje da dođe do ozbiljnijih pomeranja na političkoj sceni od preseka koji smo imali 17. decembra, kaže da biračko telo nije u toj meri osetljivo da bi dolazilo do tako velikih promena u relativno kratkom periodu.

Međutim, ocenjuje da mogu da se promene određeni parametri, kao i neki učesnici.

"Već imamo pokret ‘Mi‘, koji nije u onom obliku kakav je bio na tim izborima. Opozicija, ne znamo kako će izaći, verovatno će ostati lista Srbija protiv nasilja, ali verovatno ojačana. Stranke koje su na vlasti izlaze u koaliciji, zajedno, dakle u različitom formatu", dodaje Pejić.

Postoji još jedno merilo, dodaje, a to je izlaznost.

"Ukoliko se, hipotetički govorim, smanji izlaznost i čak značajno smanji za nekoliko procenata, pitanje je čiji su to birači i kako će to uticati na konačan rezultat", smatra Pejić i ocenjuje da će situacija posle izbora matematički biti jasnija.

Spasojević kaže da je ovo prilika za prekomponovanje

"Za sada jedna od opcija je da se napravi jedna zajednička lista koja bi bila od Narodne stranke, Dosta je bilo i Dveri, oni bi verovatno, bar po prethodnim rezultatima, ušli u parlament. Da li bi za njih bilo bolje da idu sa 'Srbijom protiv nasilja' ili odvojeno – to je diskutabilno pitanje. Nestorović će ići samostalno kao i do sada i mislim da ćemo doći u relativno sličnu situaciju kao i sada. Ono što je problem to će mali brojevi odlučivati mandate", dodaje Spasojević.

Dejan Vuk Stanković smatra da će veliko iznenađenje biti ako išta od pokreta "Mi – glas od naroda" ostane na izborima posle razdora, koji je verovatno razočarao njihove birače. Napominje da će pokret, koji je ranije bio van radara glavnih konkurenata, svakako biti predmet kritike i jednih i drugih.

Ko bi mogao da bude iznenađenje izbora

Na pitanje ko bi mogao da bude iznenađenje beogradskih izbora, Klačar kaže da bi teorijski to mogao da bude neko ko bi se pojavio kao novi akter sa drugačijom kampanjom i sa nekim srednjim ili trećim putem.

"To je ono što je bio Nestorović 17. decembra. Ali kako su stari Grci govorili, dva puta se u istu reku ne može ući, tako da bi bilo iznenađenje da se dva puta za kratko vreme ponovi jedan isti scenario, posebno u kontekstu činjenica da je došlo do podele, a i on neće imati više takvu komfornu poziciju", navodi Klačar.

Naveo je i primer koji bi, kako kaže, mogao da bude zanimljiv.

"Recimo, učešće 'Kreni promeni' Save Manojlovića bi moglo da promeni neke stvari. Dakle, neki novi akter, neopterećen balastom prošlosti. Pojavljivanje Save Manojlovića bi moglo više da zahvati birača od centra i levice", rekao je Klačar.

Ističe da kada je reč o ovim izborima jesmo krenuli ka nekoj vrsti dvopartizma.

"Ali, vrlo je važno reći, ovo je jedan dvopartizam koji nastaje malo isforsirano, ne baš prirodno, i tu se postavlja prvo i veliko pitanje da li će te dve sada velike liste, posebno ako DSS ode na listu 'Srbije protiv nasilja', odnosno 'Beogad protiv nasilja', da li će to praviti sinergiju, da li će biti dovoljno mobilišuće za ljude da izađu na izbore, jer ovde pitanje izlaznosti može biti pitanje onog mandata ili dva ili tri kada govorimo o potencijalnim promenama", objasnio je Klačar.

Kada je reč energetskoj ispražnjenosti, kaže da tu vidi više prednost na strani vladajuće koalicije.

"Zato što kada imate umorne birače, a ima ih i vlast i opozicija u ovom momentu, onda i teorija i praksa kažu da je u boljoj poziciji ona strana koja ima organizaciju i nešto snažniju stranačku identifikaciju, to je u ovom slučaju vladajuća stranka", navodi Klačar.

Pitanje je, dodaje, i ko može da ima hipotetički veći rezervoar glasova, kao i da i tu malu prednost daje vladajućoj stranci.

"I četvrto pitanje jeste ko će uspeti da nametne taj vodeći narativ, tu vodeću reč u kampanji i tu je recimo borba oko datuma. Zbog toga vladajuća koalicija i opozicija vide drugačije datume zato što raniji datum više pospešuje taj narativ koji odgovara vlasti, a to je da se radi u jednom uobičajnom procesu. Neki noviji termin izbora, malo drugačiji, koji bi išao malo bliže junu je zapravo veća komunikacijska prednost opozicije, jer on govori o tome da je vlast pristala na određene ustupke i da je vlast odreagovala na pritiske koji su došli i spolja i iznutra", zaključuje Klačar.