Фигаро: Притвор за вербални деликт – нова антисрпска провокација на КиМ

Француски дневник доводи у питање основаност оптужби које се Игору Поповићу стављају на терет.

Већ две недеље један од српских преговарача задужених за вођење дијалога између Београда и Приштине, у оквиру европског посредовања за нормализацију односа, "труне у затвору у Гњилану", констатује лист.

Поповићa су 20. јула ухапсиле тзв. косовске полицијске снаге у Брњаку, на северозападу KиМ, где још увек живи неколико хиљада Срба.

Недуго након његовог привођења, истражни судија је наложио његово задржавање од 30 дана. Његов злочин? "Подстицање раздора и нетолеранције“, наводи лист.

"У чему се тачно састоји тај "вербални деликт“ који му се ставља на терет? Позван да ода почаст сећању на 47 убијених Срба и Рома и на десетине мештана из околине Ораховца који су отети од стране ОВK (Ослободилачке војске Kосова) у јулу 1998. године, Поповић је 18. јула у Великој Хочи одржао говор у којем је овај покрет, оружану ударну снагу албанских сепаратиста, назвао 'терористичком организацијом' (израз који су у то време користиле југословенске власти, али и Сједињене Америчке Државе све до 1997. године), одговорном за 'убиства Срба'", напомиње се у тексту.

Све су то истине, како се додаје, чињенице које су признате, укључујући и од стране Међународног кривичног суда у Хагу, преко специјалног суда за ОВК, који води поступке против четворице високих званичника (те терористичке оргнизације), међу којима је и бивши председник Хашим Тачи, који се терете за злочине против човечности.

Влада Србије је, подсећа се, одмах реаговала на ово хапшење, оценивши га као "озбиљно и неприхватљиво кршење основних права и слобода“.

Са своје стране, амбасадорка Србије у Француској Ана Хрустановић види у овом хапшењу "нову провокацију са циљем дестабилизације ситуације на терену и у региону, која директно утиче на дијалог Београда и Приштине" истичући да је "неприхватљиво да чланови преговарачког тима који учествују у Дијалогу буду хапшени“.

У исто време, како се додаје у тексту Фигароа, једнако је незамисливо да било ко буде гоњен само зато што је поменуо злочине који су међународно признати као такви, почињени над Србима на Kосову и Метохији.

Лист истиче да је Министарство спољних послова Француске такође изразило своје неразумевање у саопштењу објављеном 24. јула у којем се каже да Француска подсећа на своју подршку европском посредовању у корист нормализације односа између Београда и Приштине.

"То подразумева да преговарачи и њихови тимови могу слободно и безбедно да се крећу у обе земље. Француска жели да српски заменик преговарача господин Игор Поповић буде ослобођен у најкраћем року“, наведено је.

Европска комисија, опрезнија у свом тону, изразила је жељу “да се у потпуности поштују владавина права и право на правично суђење“, подсећа Фигаро.

Породица и адвокати Игора Поповића, чији је рад у оквиру комисија за потрагу несталих особа (и Срба и Албанаца) одувек био цењен, успели су да га посете у његовој ћелији. Заменик Петра Петковића, директора Kанцеларије за KиМ, поновио им је да верује да није увредио никога тиме што је током свог излагања изнео просте чињенице.

Дејан А. Васић, који води његову одбрану, наглашава да његове изјаве ни на који начин не представљају кривично дело.

Међутим, неки Поповићеви блиски сарадници не деле тај умерени оптимизам. "Јер за њих, као и за бројне посматраче, ово хапшење представља део ширег процеса застрашивања, па чак и прогона (правног и економског, ако не и физичког) српске мањине на Kосову", пише Фигаро.

"Антисрпство као гаранција изборне победе"

"Супротно званичној реторици косовских власти, које су под будним оком представника Европске уније који желе успостављање регионалног мира, чини се да се ради све како би се Срби подстакли да напусте земљу. Поготово уочи парламентарних избора: већ петнаест година, антисрпство је гаранција изборне победе у албанском делу KиМ", оцењује француски лист.

Премијер привремених приштинских институција Аљбин Kурти је то "добро разумео" и већ две године не престаје са провокацијама, оцењује се и подсећа да је 2022. године, након што је онемогућио отварање бирачких места у Kосовској Митровици, граду подељеном између Срба на северу и Албанаца на југу, замало изазвао сукоб тиме што је наметнуо обавезу да аутомобили који се крећу на српском делу KиМ морају имати албанске регистарске таблице, што је изазвало и бес Београда.

Мир се на крају вратио, али не задуго. Неколико месеци касније, Kурти је дозволио размештање албанских специјалних јединица у истом претежно српском региону, што је довело до постављања барикада и озбиљних тензија. Затим је наметнуо албанске градоначелнике на чело села са већинским српским становништвом, подсећа се.

Резултат тога, како пише Фигаро, су насиље и немири у којима је повређено на десетине људи, међу Србима, Албанцима, полицијом, припадницима KФОР-а, па чак и међу новинарима који су извештавали о догађајима.

"У суштини, Аљбин Kурти се понаша као да се нада да ће председник Србије Александар Вучић реаговати довољно оштро како би он могао да завапи о вуку и о повратку српског империјалистичког национализма. За сада, Вучић није упао у ту замку. Док позива на окончање албанског терора, поновио је да 'неће бити сукоба, јер ћемо се увек борити да сачувамо мир и стабилност'. Али, да ли Албанци на Kосову то заиста желе са своје стране?", закључује се у тексту француског листа.