Hapšenje bugarskog špijuna – zašto o stranim obaveštajcima u Srbiji saznajemo iz medija

Glavni grad Srbije izgledao je kao Kazablanka u Drugom svetskom ratu, tako je predsednik Srbije ilustrovao početak ove godine kada su, kako je tada rekao, špijuni preplavili Beograd.

Ni kraj godine nije manje dinamičan, reklo bi se iz medijskih napisa. Javljali su početkom nedelje da je uhapšen bugarski špijun u gradu od samo 2.300 stanovnika – Bosilegradu.

Mediji su pisali da je 61-godišnjak, rezervni oficir Vojske Srbije i radnik Centra za kulturu, kako navode, poslednjih meseci intenzivno prikupljao podatke o aktivnostima srpskih službi bezbednosti, vojske i policije i stanju na administrativnoj liniji prema KiM.

Iako tu informaciju nijedna nadležna institucija nije potvrdila, upućeni nemaju dilemu.

"To je tipičan primer legendiranja našeg državljanina u instituciju Kulturni centar u Bosilegradu, gde je takođe dokazano da je on obavljao određene dužnosti koje se kose sa poslovima koji su bili u njegovoj nadležnosti kao radnika tog centra. S druge strane, veoma je indikativno da je on bio rezervni oficir, pa postoji i nadležnost VBA", objašnjava dekan Fakulteta za diplomatiju i bezbednost prof. dr Radojica Lazić.

I u tom i u slučaju proterivanja hrvatskog diplomate Hrvoja Šnajdera, Lazić vidi sve agresivnije delovanje stranih obaveštajnih službi prema Srbiji.

"Ova dva slučaja i te kako ukazuju na činjenicu da je naš prostor, prostor Republike Srbije, interesantan za nasrtaje bezbednosnih službi drugih država", rekao je Lazić.

Da li je Srbija poseban slučaj

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je da strane službe prikupljaju informacije i kada postoji neki događaj ili neka situacija koja je za njih interesantna, one pokažu veće interesovanje i pošalju obaveštajce koji onda prikupljaju dodatne informacije. Srbija, ističe, nije neki poseban slučaj.

"Ja bih pre to više tumačio u predizborne svrhe, kao politizaciju, kao pridavanje dodatnog značaja Srbiji u ovim geopolitičkim okolnostima", kaže Petrović.

Podseća i na situaciju u Beču, kada je, prema izjavi bivšeg direktora tamošnje kontraobaveštajne službe, procenjeno da ima oko 7.000 stranih obaveštajaca.

Sporan način na koji se otkrivaju afere

Nesporno je da je veliki broj prisutnih stranih obaveštajaca i u Srbiji, ali sporan je, kaže Petrović, način na koji građani saznaju za špijunske afere.

"Zapravo bi trebalo šefovi službi bezbednosti o tome da nas obaveste, to nije ništa neuobičajeno i službe bezbednosti u zapadnim državama čak i na godišnjem nivou obaveštavaju svoje građane o tome kakve su aktivnosti drugih država, ko zapravo pokušava da ugrozi bezbednost njihovih država. Mi to ovde u Srbiji nemamo, nego sve te informacije dobijamo iz medija, što nije dobro", naveo je Petrović.

Špijunske afere su i ranije potresale javnost u Srbiji.

Tokom 2019. otrkivena je afera "Ruski špijun", kada je objavljen snimak na kom je ruski potpukovnik Georgij Kleban snimljen kako predaje novac penzionisanom potpukovniku Vojske Srbije, kao i drugi slučaj kada je radnik "Prvog partizana" iz Užica uhapšen zbog krađe dokumentacije o proizvodnji municije i prodaji albanskom agentu.