Vesić: Novi zakon o planiranju i izgradnji je progresivan, napredan i omogućava da se briže gradi

Skupština Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji. Opozicija je glasala protiv i najavljuje žalbu Ustavnom sudu.

Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rekao je da su najvažnije izmene ovog zakona to što će se ubrzati izdavanje građevinskih dozvala, što će gradnja biti sigurnija, a građani više zaštićeni.

"Ovim zakonom je uvedeno rešenje za veliki problem koji je postojao decenijama, bar u Beogradu. To je kada se gradi neka zgrada i dođe do nesreće u kojoj se nanese šteta susednim zgradama“, rekao je Vesić, gostujući  u Beogradskoj hronici.

Sada se, kaže, uvodi obaveza investitora da pre početka radova mora da preda polisu osiguranja štete trećim licima, što znači da ako se desi neka nesreća, oni koji pretrpe štetu mogu da je naplate, što nisu mogli stanari u Dubljanskoj ili Vidovdanskoj.

Koliko će biti osiguranje, određuje osiguravajući zavod, zavisno od toga u kom delu grada gradite i kakvo je stanje okolne zgrade, naveo je ministar.

Veća odgovornost za izdavanje građevinskih dozvola

Rokovi za izdavanje građevinskih dozvola su veoma kratki, 28 dana, kaže Vesić i napominje da je sada je uvedena veća odgovornost onih koji ih izdaju .

"To znači da više ta odgovornost nije samo prekršajna, ona je vrlo striktna, tako da će svi morati da se drže svojih obaveza da izdaju građevinske dozvole u realnom vremenu“, rekao je Vesić.

Istakao je da je ovim zakonom uvedena i zaštita životne sredine, jer pre dobijanja upotrebne dozvole investitor mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otpada.

"Do sada se dešavalo da investitor angažuje nekoga da odveze građevinski otpad. Nažalost, mnoge od tih kompanija su bile nesavesne, sipale su taj otpad gde god su htele i tako su se stvarale divlje deponije. Sada je nemoguće dobiti upotrebnu dozvolu bez dokaza o tome da je građevinski otpad predat ovlašćenom operateru", rekao je Vesić.

Veća zaštita objekata pod zaštitom kulture

Takođe, kaže, uvedena je veća zaštita objekata koji su pod zaštitom kulture.

"Do sada je bio slučaj da su zavodi za zaštitu bili uglavnom preglasavani na komisijama, tako da neke zgrade ili kuće koji su pod zaštitom nisu mogle da budu zaštićene, iako su to zavodi želeli" , rekao je Vesić.

Sada je, ističe, uvedeno pravo zavoda da može da, prilikom izrade urbanističkih planova, zahteva izradu studije zaštite objekata koji su označeni kao kulturno nasleđe.

"Oni imaju rok od 12 meseci da tu studiju izrade i ta studija postaje sastavni deo urbanističke dokumentacije bez mogućnosti da ih neko preglasava", objasnio je Vesić.

"Imaju pravo da u kulturno-prostornim celinama utiču čak i na izgled fasada za objekte koji nisu pod zaštitom, kako se ne bi desilo da se napravi neka fasada koja ugrožava ambijent. Pored toga, imaju pravo i na konzervatorski nadzor", rekao je Vesić.

Uvođenje energetskog pasoša

Vesić je istakao da je veoma važno što se ovim zakonom, prilikom prodaje novih stanova, uvodi obaveza energetskog pasoša.

"To je prvo za nove zgrade, jer je fer i pošteno da građani i građanke koji kupuju nekretninu znaju kakvo je energetsko svojstvo te nekretnine, koliko će plaćati grejanje, koliko će plaćati neke druge dažbine“, objasnio je Vesić.

Što se tiče starih zgrada uvedena su tri roka za dobijanje energetskog pasoša. 

"Prvi rok je tri godine za zgrade koje su u vlasništvu države, što država mora da uradi. Drugi rok je pet godina za zgrade koje su u vlasništvu pravnih lica, odnosno kompanija. I poslednji rok je deset godina za zgrade u kojima žive fizička lica, odnosno stanari. Ali oni ne plaćaju izradu te studije, već to za njih plaća lokalna samouprava“, rekao je Vesić. 

Ukidanje naknade za konverziju zemljišta

Mnogo primedbi opozicije odnosile su se na ukidanje naknade za konverziju zemljišta.

"Oni su bili protiv svih izmenama, oni su smatrili su da ne treba da imamo energetske pasoše, bili su protiv svih izmena koje su dobre za građane", rekao je Vesić.

"Nažalost, konverzija u našem zakonu postoji 12 godina. Za 12 godina država je naplatila nešto malo više od 30 miliona evra. Zarobila je 5.000 lokacija i najveći broj tih lokacija su u stvari kompanije u stečaju", naveo je Vesić.

Uklanjenje klima sa fasada

Građane je iznenadila najava propisa koji nalaže uklanjanje klima sa fasada zgrada. 

"Nije normalno da na Vladi Srbije imate klime na polju ili u Knez Mihailovoj, u zgradama koje su pod zaštitom i koje su stare po 150 godina. Takvu situaciju nemate nigde u Evropi. Prošetate se Parizom, ili Pragom, ili bilo kojim drugim gradom koji ima uređeni centar kao Beograd, videt ćete da to ne postoji", rekao je Vesić.

Vreme je, kaže, da vodimo računa o našoj kulturi i o tome da zaštitimo ono što  čuvamo, a to je dokaz o tome kako se razvija naš grad.

"Tako da to je nešto što je takođe deo ovog zakona", rekao je Vesić.

Istakao je da je ovaj zakon progresivan, napredan, prihvata sve direktive Evropske unije, štiti građane i omogućava da se više gradi i da zemlja više napreduje.