Читај ми!

Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ, dokle se stiglo sa podelom 123 nepokretnosti

Sporazum o sukcesiji bivše SFRJ zaključen je u Beču 2001. i stupio na snagu tri godine kasnije potpisom i poslednje zemlje sukcesora, Hrvatske. Sedam aneksa o podeli imovine potpisale su tadašnja SRJ, u čijem su sastavu bile Srbija i Crna Gora, zatim Hrvatska, Slovenija, Makedonija i BiH. Javnosti je najzanimljiviji Aneks B, odnosno lista diplomatsko-konzularne imovine bivše Jugoslavije. Dokle se stiglo sa podelom 123 nepokretnosti, posle dve decenije od potpisivanja Sporazuma o sukcesiji?

Rezidencije, ambasade i stanove u diplomatskim kvartovima širom sveta trebalo je po raspadu Jugoslavije podeliti među nekadašnjim republikama.

Taj posao dodeljen je Mešovitom komitetu za raspodelu diplomatsko-konzularne imovine, definisana je kvota za svaku zemlju sukcesora, pa je tako Bosna i Hercegovina dobila 15%, Severna Makedonija 8%, a Slovenija 14% nepokretnosti. Pripala joj je, pored ostalog, i zgrada ambasade u Americi.

"Ostalo je još nekoliko objekata, ovde imamo tri kategorije. Jedno je objekat u Moskvi, kompleks koji je tako velik da je teško naći rešenje za to, znači to koristi za sada Republika Srbije ali nije u interesu Srbije da ima taj objekat u svom vlasništvu nego da se sad nađe neko rešenje da se podeli. Imate drugi kompleks, to su stanovi nekretnine vojnih izaslanika, odnosno vojnih atašea koji treba da se rešavaju u okviru priloga B", objašnjava Damjan Bergant, ambasador Slovenije u Srbiji.

Prema Sporazumu, Hrvatskoj je pripala gotovo četvrtina diplomatskih predstavništava, i to ambasade, između ostalih, u Parizu, Beču, Hagu, Lisabonu, Novom Zelandu i deo zgrade u Briselu.

"Hrvatska je došla u posed nekoliko rezidencija – Helsinki, Oslo, Stokhlom, Madrid, Kartum ponovo u Sudanu. Dobili smo i dve zgrade generalnih konzulata Jugoslavije u Čileu i Torontu. Hrvatska je ostala pri svome stavu da se što pre sastane to zajedničko povereništvo, ta komisija", navodi Hidajet Biščević, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji

Srbiji, kojoj je pripalo nepunih 40 odsto nepokretnosti, do sada je dodeljeno 40 nekretnina u 25 država.

"Kada je reč o raspodeli diplomatske imovine i nama je svima u interesu da se taj proces što brže okonča. Međutim, brojni su problemi kada je reč upravo o raspodeli diplomatske imovine zbog toga što je ponekad potrebno uraditi i odgovarajuće procene i pronaći odgovarajuću dokumentaciju, pristupiti odgovarajućim zemljišnim knjigama. Ono što je preostalo da se raspodeli, to je 16 objekata u 11 država, od čega je najznačajniji objekat u Moskvi oko koga će pretpostavljam i biti najteži pregovori u pogledu njegove raspodele", kaže prof. dr Aleksandar V. Gajić, glavni pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije

Bivše jugoslovenske republike četiri puta su delile imovinu, i to 2006. i 2012. rezolucijama u Zagrebu, kada je podeljeno 29 objekata. Zatim 2019. u Beogradu je podeljeno šest nepokretnosti, a tri godine kasnije, u Sarajevu, odlučeno kome će pripasti još pet nekretnina. Sve zemlje, nastale raspadom SFRJ, odlučne su da imovinu podele do poslednjeg kvadratnog metra i dolara.

Sledeći sastanak Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine najavljen je za kraj godine u Zagrebu, a svih pet sukcesora procenjuje da bi tačka na taj posao konačno mogla da bude stavljena u sledeće dve godine.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње