Put Srbije ka članstvu u EU – očekivanja u dvosmernom koloseku

Deset dana od maratonskih razgovora u Ohridu, strateško opredeljenje Srbije – članstvo u Evropskoj uniji, nikada jasnije. U prilog tome, delovi tamošnjeg sporazuma. Obe strane obavezale su se da proces normalizacije i ispunjavanje obaveza iz aneksa vežu direktno sa procesom pristupanja.

"Biće pozitivnih efekata na sve u srpskom procesu pristupanja, a ako nema progresa, nema ispunjavanja, biće posledica, uključujući i finansijske. Bićete procenjivani na osnovu ispunjavanja, vaš kredibilitet, vaš evropski put kao i obim sredstava na koje možete da računate", rekao je portparol Evropske komisije Peter Stano.

To praktično znači: sve dogovoreno biće uključeno u tzv. merila za poglavlje 35 – o dijalogu Beograda i Prištine. Slično je urađeno i 2015. kada je otvoreno. Sada se dopunjava, a saglasnost treba da daju sve članice. Dvanaest tačaka postaće kriterijumi za evropski put Srbije.

"Na osnovu onoga što se čuje u diplomatskim krugovima Srbija će imati problem da konstruktivni pristup u dijalogu prevede u napredak ka EU jer značajan broj zemalja članica – istočnoevropske zemlje, baltičke zemlje, skandinavske i druge smatraju da ne može biti govora o napretku pre nego što se Srbija uskladi sa zajedničkom evropskom spoljnom politikom odnosno sankcijama prema Rusiji", kaže izveštač RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Jedan od potpisa na briselskom sporazumu je i potpis tadašnjeg premijera – sadašnjeg šefa diplomatije Srbije. Okolnosti, a i očekivanja 2023. kaže Dačić, nisu drugačija od onih pre deceniju.

"Stalno je bilo nekih pokretnih meta odnosno ciljeva kada ispunite jedan zahtev onda dođe neki drugi, zato mislim da je vreme da Borelj i Lajčak, članovi evropskog Saveta odnosno zemlje države članice ispune ta naša očekivanja odnosno da čvrsto stanu iza onoga što su obećali, a obećali su napredak na evropskom putu", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Na tom putu u nacionalnom konventu o EU, očekuju konkretnu korist kada je reč o pristupu fondovima, ali da bi došlo do otvaranja klastera, veruju da Srbija mora da ispuni druge uslove.

"Ne samo po pitanju usklađivanja spoljne politike sa politikom EU i eventualnog uvođenja sankcija Rusiji, već i obaveza koje se tiču dosadašnjih aktivnosti, dosadašnjih ocena koje su date u različitim oblastima, mi ne stojimo preterano dobro i zaista bi trebalo ubrzati i te reforme kako pregovarački okvir ne bi ostao samo ta jedna šargarepa", navela Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

One koji proces prate, podsećaju, Srbija se više puta u prošlosti našla pred dvostrukim blokadama – kada napredak na jednom polju nije dovoljan.

"Kao što smo više puta imali probleme sa Haškim tribunalom ili sa pitanjem normalizacije odnosa sa Prištinom", kaže Gajić.

Dačić je upitao ako neće sada kada je Srbija konstruktivna – kada će, zato mi sada očekujemo da to dobije određeno satisfakciju i valorizaciju.

Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. Od tada nije bilo pomaka iako je više puta iz Nemanjine rečeno – više poglavlja je spremno.