Европски парламент прихватио Пицулин извештај о Србији

У усвојеном тексту, европски посланици оцењују да Србија није остварила напредак у областима кључним за чланство у ЕУ, као што су владавина права и усклађивање са спољном политиком Уније. У осврту на политичку ситуацију, Парламент жали што је влада Србије "пропустила шансу" да испуни студентске захтеве и позива на истрагу случајева насиља и тврдњи да су против демонстраната употребљена "незаконита средства за контролу масе".

Извештај примећује добар ниво припремљености у области макроекономије и фискалне дисциплине и подсећа на оцену Европске комисије да је Кластер 3 технички спреман за отварање.

Текст документа који је у фебруару представио известилац за Србију Тонино Пицула у међувремену је допуњен бројним амандманима. Након усвајања у спољнополитичком одбору, извештај ће у коначном облику бити изгласан на пленарној седници Европског парламента у мају.

"Надам се да ће збирну поруку извештаја најпажљивије читати они који су најодговорнији за стање у Србији, а то је пре свега садашња власт. Извештај није дело једног посланика, јер седамдесет одсто оних који су гласали мисле да Србија треба да се промени како би и однос према њој сутра био промењен и мање критичан", изјавио је после гласања известилац Тонино Пицула.

Извештај подсећа да ће укупан напредак Србије у преговорима о чланству зависити од "опипљивог напретка у владавини права и посвећености заједничким европским вредностима и правима", напретка  у дијалогу Београда и Приштине, усклађивања са заједничком спољном политиком ЕУ.

"Преговори са Србијом могу да напредују ако се Србија усагласи са санкцијама према Русији, учини значајан напредак у реформама повезаним са ЕУ, посебно у темељној области владавине права", наводе посланици. 

Парламент позива Србију да "одлучно и брзо примени реформе у области владавине права како би прокламовано усклађивање са законодавством ЕУ до краја 2026. године било схваћено као искрен, реалистичан и смислен циљ".

Наглашава потребу да Србија "озбиљно и категорично демонострира да је стратешки опредељена за ЕУ", спровођењем реформи које воде ка том циљу.

Констатује се "добар ниво припемљености Србије у погледу макроекономске стабилности и фискалне дисциплине", као и оцена Европске комисије да је преговарачки кластер 3 технички спреман за отварање.

"Ограничен напредак у испуњавању мерила за чланство у свим поглављима"

У исто време, наводи  се "са забринутошћу" да је остварен ограничен напредак у испуњавању мерила за чланство у свим поглављима, са посебним недостацима у критичним областима владавине права, слободе медија, јавне управе и усклађивања са спољном политиком ЕУ

ЕП жали што Србија није постигла “значајан напредак” у усклађивању са спољном политиком ЕУ, пре свега, како се наводи, због одржавања блиских односа са Русијом.

Усклађеност са декларацијама ЕУ је порасла, али је и даље само на 61 одсто, по чему је Србија “приметни изузетак” на Западном Балкану, оцењује се у извештају. Посланици су поздравили учешће Србије у војним мисијама ЕУ и хуманитарну помоћ Украјини. “Узимамо у обзир продају муниције у вредности од 800 милиона евра, намењене Украјини, у међусобно корисном споразуму”, стоји у допуњеном тексту извештаја.

Извештај наводи жаљење због изјава председника Србије којом се повлачи подршка резолуцији Уједињених нација о осуди агресије Русије на Украјину на трећу годишњицу рата.

Оцењено је да одржавање "привилегованих односа са Кремљом нарушава не само кредибилитет Србије као земље кандидата већ и будућност односа са ЕУ".

"Стални пад јавне подршке чланству у ЕУ"

Усвојени текст наводи и да је стални пад јавне подршке чланству у ЕУ и "растућа подршка Путиновом режиму резултат дугорочне анти-ЕУ и проруске реторике медија под контролом владе и неких званичника власти".

Констатује се напредак Србије у усклађивању са визном политиком ЕУ и позива на пуну усклађеност, посебно у односу на треће земље које представљају безбедносну претњу за ЕУ.

У извештају је изражена и забринутост због "попустљивог" приступа Европске комисије према Србији, упркос, како се наводи, "дугогодишњем назадовању земље у владавини права, демократији и фундаменталним правима", уз позив представницима Комисије да користе јаснији речник у односу на проблеме у Србији.

Извештај наводи да је остварен "ограничен" напредак у борби против корупције и изражава забринутост због њене распрострањености, посебно у вези са тзв. "пројектима од интереса за Републику Србију".

Текст наводи дубоку забринутост због извештаја ОДИХР-а о изборима одржаним у децембру 2023 године и позива посланичке групе да примене препоруке, уз сагласност свих група и једнак третман свих посланика.

У извештају се наводи "жаљење због нерегуларности" у процесу именовања кандидата за савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ). Влада Србија је позвана да поништи и поново започне процес именовања, у складу са "законом и међународним стандардима слободе медија". Примећује се да је РЕМ доделио четири националне фреквенције емитерима који имају "историју кршења новинарских стандарда, укључујући и говор мржње".

"Власти пропустиле прилику да испуне захтеве студената"

У делу текста о актуелној политичкој ситуацији, изражава се забринутост због системских проблема које су истакли студентски и други протести у Србији, као што су независност институција, корупција, институционална и финансијска транспарентност.

Парламент жали што су "власти пропустиле прилику да испуне захтеве студената и оних који их подржавају" и потврђује да су ти захтеви у складу са реформама које се очекују од Србије на путу ка ЕУ.

Наводи се да су масовни протести одржани 15. марта "највећи у модерној историји Србије".

Позив на непристрасну истрагу тврдњи о употреби незаконите технологије

"Позивамо на непристрасну истрагу тврдњи да је против демонстраната употребљена незаконита технологија контроле масе, узрокујући повреде великог броја њих", стоји у извештају.

Парламент "најоштрије осуђује злоупотребу личних података демонстранта" и све чинове насиља против мирних учесника протеста.

"Забринути смо због извештаја да су безбедносне службе биле укључене у застрашивање и праћење демонстраната; осуђујемо језик којим се српске власти користе за подстицање насиља над студентима и другим демонстрантима", наводи се.

Извештај наводи и да су "дубоко узнемирујуће тврдње да су српске власти укључене у широко незаконито надзирање активиста, новинара и чланова цивилног друштва, уз употребу различитих технологија за надзор.

Парламент у извештају одбацује тврдње да су ЕУ и неке од држава чланица били укључени у организацију студентских протеста и покретање "обојене револуције".

"Оштро осуђујемо, у том контексту, незаконита хапшења и протеривања грађана ЕУ и јавно објављивање њихових личних података од стране осуђених ратних злочинаца, као и говор мржње према националним мањинама", наводи се.

Европски парламент забринут је и због положаја организиација цивилног друштва. Наводи се да се ове организације у Србији суочавају са све већим изазовима, укључујући рестриктивне услове, ограничења у финансирању, полицијске рације и друге облике застрашивања од стране државних органа.

Београд и Приштина позвани да примене Бриселски и Охридски споразум

Кад је реч о дијалогу Београда и Приштине, истиче се важност конструктивног ангажмана обе стране како би се постигао "свеобухватни правно обавезујући споразум о нормализацији, заснован на међусобном признавању" и у складу с међународним правом. Београд и Приштина су позвани да примене Бриселски и Охридски споразум, што, према парламентарцима, подразумева и успостављање Заједнице општина са српском већином, и укидање противљења Србије чланству Приштине у регионалним и међународним организацијама.

У извештају је поздрављен "стабилан напредак Србије ка развоју функционалне тржишне економије са позитивним растом БДП-а и повећаним страним инвестицијама у неким секторима" уз констатацију да је Србија први пут добила кредитни рејтинг инвестиционог ранга.