Од апатије и скептицизма до неповерења – млади поларизовано и оштрије према приступању Србије ЕУ

Уочи међународног дана младих који се обележава 12. августа, њихова кровна организација спровела је истраживање. Међу питањима била су и она о спољној политици Србије, посебно о европској перспективи и показало се у њу млади све мање верују.

Каква вам је прва реакција на појам Европске уније, било је питање за младе. Чак 36 одсто њих негује негативан сентимет. Готово сваки пети реагује позитивно, неутрално сваки други.

"Подршка није нешто чиме можемо да се похвалимо. Млади у овом тренутку не виде ЕУ као грант стабилности, безбедности и неког просперитета. Некако им је далека. Емотивно и негативније реагују него прошле године", каже Миљана Пејић, генерална секретарка КОМС-а.

Поларизовани, па чак и све оштирији ставови младих, не чуде представнике цивилног друштва. Већ годинама упозоравају да губе веру када је у питању перспектива чланства Србије.

Бунт према идеји

На њих највише, кажу, утиче како се воде преговори, односно што дуго трају. Већина младих мисли да Србија никад неће бити део Уније.

"Многи од њих су рођени након 5. октобра 2000. године. И тада се причало о ЕУ и сада се прича и не зна се када ће та прича бити завршена. То је, мислим, кључан фактор. Према њима, ова је прича која нема краја", истиче Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Према његовим речима, није изненађујуће да се апатија развија с једне стране, скептицизм с друге стране и на крају и неповерење.

Свему томе доприносе дезинформације, лажне вести, тренутна геополитичка ситуација, ништа мање дијалог Београда и Приштине.

Млади више за исток

"Kao цивилно друштво, с једне стране, инсистирамо на нужности да се млади адекватно информишу и да се побољша образовни систем да би се пружила шира слика о користима политичким, образовним, финансијским од чланства у ЕУ. Са друге стране, нашим доносиоцима одлука у Србији, као и у ЕУ, указујемо да је неопходно да се откочи приступни процес Србије", сматра Суботић.

Пред младе је и избор – исток или запад.

"Ако морају да бирају, а најчешће не би зато што желе да Србија балансира, 55 одсто младих се опредељује за исток. То тумачимо са тим какав је јавни дискурс, наратив, као и какав је њихов емотивни утисак о спољној политици", указује Миљана Пејић, генерална секретарка КОМС-а.

Оно што се већ годинама понавља јесте да се млађе жене ређе изјашњавају. Када се и одлуче не могу да да се определе. Зато у КОМС-у охрабрују да се укључе јер, кажу, без њих нема стабилности.