Zečević: Izveštaj EK nije preteći; Đukanović: Moraćemo da razmotrimo poziciju po pitanju sankcija

Srbija treba prioritetno da se uskladi za zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, navodi se u izveštaju EK.

Prof. dr Dragan Đukanović rekao je za RTS nema velikih iznenađenja u izveštaju, kao i da je fokus duže vreme stavljen na odnos Srbije sa Ruskom Federacijom, kao i na intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine.

"Imajući u vidu da je konstatovano da je 45 odsto naše spoljne politike i njenih aktivnosti usaglašen sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, to ne korespondira sa statusom kandidata i države koje intezivno vodi pregovore o članstvu", ističe Đukanović.

U izveštaju se kaže i da se Srbija nije uskladila ni sa jednom restriktivnom merom, ni sa većinom deklaracija EU u vezi sa ratom u Ukrajini, te dodaje da je Beograd zadržao bliske odnose sa Rusijom.

Đukanović smatra da se, imajući u vidu reakcije iz Brisela i SAD u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji, u narednom periodu mora razmotriti kako se Srbija pozicionira po tom pitanju.

"Od te odluke neće samo zavisiti kontekst EU integracija, već ukupno spoljno-političko pozicioniranje naše zemlje u mnogo širim razmerama. Ostaje da se vidi u kojoj meri će procenat, koji je ove godine iznosio 45 odsto, moći da poraste ili da ostane na tom nivou", kaže Đukanovića.

"Ponavljaju se formulacije o dijalogu"

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine iz izveštaja, Đukanović kaže da se ponavljaju formulacije da je nužno ubrzati dijalog i doći do kompromisnog rešenja, ali da realnost ne podržava takva nastojanja EU.

Ovogodišnja istraživanja kažu da je protiv evropskih integracija čak 44 odsto građana, dok je 35 odsto za, a Đukanović smatra da se stavovi mnjenja menjaju, ali da imamo uveravanja da je ključni princip spoljne politike Srbije članstvo u EU.

EK je konstatovala i da je stopa usklađenosti sa deklaracijama visokog predstavnika i odlukama EU pala sa 64 odsto u 2021. godini, na 45 odsto u avgustu 2022, te navela da je određeni broj akcija i izjava Srbije bio u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU.

Na pitanje da li ovo znači, da ako ste u EU, nema prostora da imate svoj stav, posebno ako je drugačiji od EU, Đukanović objašnjava da postoje okviri za koje ste se kao članica obavezali ili država kandidat.

"S druge strane, pojedine države pokazuju visok stepen samostalnosti, poput Mađarske do određene mere. Članstvo u jednom klubu zahteva pridržavanje pravila", navodi Đukanović.

"Izveštaj uravnotežen"

Slobodan Zečević, iz Instituta za evropske studije, kaže za RTS da je i ovog puta negativno iz izveštaja o Srbiji stavljeno u prvi plan, iako se naglašava ekonomski napredak naše zemlje.

Ističe da se napredak Srbije vidi i kada je reč o reformi pravosuđa, vladavini prava i borbi protiv korupcije.

"Ono što ostaje i što sam sumnjao od početka rata, da će EU insistirati da je pratimo u spoljnoj politici. Naročito se to videlo kada su počeli stvari da se zaoštravaju", ističe Zečević.

Smatra i da postoji mogućnost postepenog prilagođavanja spoljne politike Srbije sa EU, u smislu postepenog uvođenja nekih paketa sankcija Rusiji.

"To zavisi od naše političke procene i odluke državnog vrha Srbije. Mislim da to možemo da uradimo. Mogli smo odmah da uvedemo jedan do dva paketa sankcija, kada smo usvojili Rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu", navodi Zečević.

Smatra da je izveštaj uravnotežen i da nije preteći za Srbiju, te ocenjuje da se o našoj zemlji govori realno. "Teži da se Srbija pridobije kao partner i saveznik u daljem periodu. Moguće su, jer se situacija sve više zaoštrava u Ukrajini, dalje pretnje i pritici na Srbiju", navodi Zečević.

Kada je reč o dijalogu sa Prištinom, Zečević ističe predlog koji je došao od savetnika francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca o normalizaciji odnosa po modelu dve Nemačke iz 1971. godine.

"Model podrazumeva da se ne suprostavljamo ulasku Kosova u UN, a da istovremeno ne priznajemo Kosovo. To nam do sada nije odgovaralo, iako se taj model dve Nemačke nije završio tragično", kaže iz Instituta za evropske studuje Slobodan Zečević.