Европска комисија данас о напретку Србије, шта пише у извештају

У извештају о напретку у реформама у претходних 12 месеци, који ће данас представити комесар за проширење Оливер Вархељи, наводи се да је Влада Србије наставила да чланство у ЕУ означава као свој стратешки циљ, али да је "потребно да то покаже и на делима".

Нацрт извештаја констатује да је Србија постигла "одређени напредак" у правосуђу, борби против корупције и економским критеријумима, док је усклађеност са спољном и безбедносном политиком значајно опала у односу на прошлу годину.

"Србија се није ускладила ни са једном рестриктивном мером, ни са већином декларација ЕУ у вези са ратом у Украјини", наводи се у извештају и додаје да је Београд "задржао блиске односе са Русијом, што отвара питања о стратешкој оријентацији Србије".

Европска комисија констатује да је "стопа усклађености са декларацијама високог представника и одлукама ЕУ пала са 64 одсто у 2021. годинина 45 одсто у августу 2022" и наводи да је одређени број "акција и изјава Србије био у супротности са спољнополитичким ставовима ЕУ".

"Од Србије се очекује да, као приоритет, испуни своју обавезу и прогресивно се усклађује са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, укључујући санкције, у складу са преговарачким оквиром ЕУ-Србија", стоји у извештају Европске комисије.

У извештају се подсећа и да је раније остварени напредак у реформама омогућио отварање кластера четири у децембру 2021 године, али оцењује да је "након расписивања избора ток реформи успорен".

Међутим, Европске комисија наводи да је њена препорука од прошле године по којој је Србија испунила критеријуме за отварање кластера 3 (конкурентност и инклузивни раст) и даље на снази.

Оцењујући учешће у регионалној сарадњи, Европска комисија истиче да су односи Србије са Хрватском "затегнути", а са Црном Гором "изазовни", упркос одређеним позитивним сигналима.

"Србија је у целини остала посвећена унапређењу билатералних односа, јачању добросуседских односа и регионалне сарадње. Међутим, односи са Хрватском су били затегнути, уз повремене политичке сукобе. Односи са Црном Гором и даље су изазовни, упркос наговештајима спремности са обе стране да се односи поправе".

У претходних 12 месеци, по оцени Европске комисије, није било напретка у дијалогу Београда и Приштине.

"У преговорима о свеобухватном и правно обавезујућем споразуму о нормализацији још није постигнут конкретан напредак, иако су председник Вучић и премијер Курти договорили редовне састанке на нивоу лидера, како би разговори и могли да напредују", наводи се у извештају.

Београд и Приштина се у извештају позивају да се "конструктивно ангажују" на постизању свеобухватног, правно обавезујућег споразума о нормализацији односа, "без даљег одлагања".

Постизање таквог споразума је хитно и кључно како би обе стране могле да напредују на својим европским путевима, сматрају у комисији.

"Одређени напредак у области правосуђа и борби против корупције" 

Извештај оцењује да је "одређени" напредак постигнут у области правосуђа и борбе против корупције, док је у борби против организованог криминала остварен "ограничени" напредак.

"Србија је направила важан корак ка јачању независности правосуђа усвајањем одговарајућих амандмана на Устав у фебруару 2022, заједно са уставним законом који прописује кораке и рокове за њихову имплементацију", сматра комисија.

Када је реч о корупцији, оцењује се да су амандмани на Закон о превенцији корупције одговорили на раније уочене недостатке и "ојачали оквир за борбу против конфликта интереса код народних посланика, судија и тужилаца".

У области слободе изражавања није било напретка, оцењује Европска комисија.

Извештај наглашава да случајеви претњи и насиља над новинарима и даље забрињавају, док целокупно окружење за несметану слободу изражавања треба "додатно ојачати у пракси".

У извештају се цитирају налази канцеларије ОЕБСА за праћење избора о недостацима у извештавању о изброном процесу на јавним и приватним ТВ станицама.

Европска комисија наводи да је "законодавни и институционални оквир Србије за очување основних права углавном успостављен".

Извештај констатује да је први Европрајд на Западном Балкану организован у Београду у септембру, уз оцену да је одржавање манифестације било под знаком питања до последњег тренутка. "Правна и политичка неизвесност око одржавања шетње и контрадикторна комуникација власти пратили су овај догађај", по оцени Kомисије.

Најбоље оцене у области економских критеријума 

Спремност Србије за чланство најбоље је оцењена у области економских критеријума, за које Европска комисија каже да су "између умереног и доброг" нивоа припремљености.

"Након релативно благог пада у 2020. години, српска привреда се снажно опоравила у 2021, да би уследило одређено успоравање у првој половини 2022", констатује се у документу Европске комисије.

Извештај наводи да је "очувана је стабилност банкарског сектора, док је раст кредитирања остао снажан упркос постепеном укидању мера за повећање ликвидности" и додаје да су економски опоравак и смањење мера фискалне подршке "знатно побољшали буџетски биланс у 2021. години, упркос даљем повећању капиталне потрошње". 

Годишњи извештај Европске комисије о напретку Србије ка ЕУ председнику Србије Александру Вучићу предаће шеф Делегације Европске Уније у Србији Емануел Жиофре.