Brnabićeva za RTS: Moramo da pričamo o našim žrtvama, ne postoji prostor za razgovor sa Kurtijem
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je za RTS da moramo da pričamo o našim žrtvama i da je sramotno ono što smo čuli u Hrvatskoj, koja "Oluju" slavi. Ne vidim da postoji prostor za razgovor sa Aljbinom Kurtijem, kod njega ne postoji želja za tim, kaže premijerka. Verujem da ćemo uskoro čuti ko je mandatar i da ćemo u narednih nekoliko nedelja dobiti novu vladu, rekla je Brnabićeva.
Ovih dana, Srbija tuguje zbog najvećeg pogroma u novijoj istoriji – hrvatske vojne akcije "Oluja". Istovremeno, Hrvatska slavi i optužuje Beograd i za progon Srba, i za nepriznanje Kosova, i za neuvođenje sankcija Rusiji.
Premijerka Ana Brnabić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekla da je Srbija 2015. prvi put počela da obeležava "Oluju".
"Ono što je važno jeste da se u Novom Sadu okupilo nikad više ljudi, trebalo je da prođe nekoliko gogina da pričamo, da se snime filmovi kao 'Dara iz Jasenovca', zatim film 'Oluja', izdvojili su se budžeti da bi se naš narod osvestio šta se sve dešavalo, da se poštuju žrtve", rekla je Brnabićeva.
To je, kako kaže, zasluga Aleksandra Vučića, jer smo bili na korak od zaborava. Ukazuje da je Tadić pričao da se "Oluja" obeležavala i ranije.
"Mi nismo hteli da obeležavamo pogrome, poštujući sve ostale, nismo smeli da bilo šta kažemo da se ne bismo zamerili. Ako se mi ne sećamo naših žrtava, kako drugi da znaju šta se dešavalo srpskom narodu", zapitala se Brnabićeva.
Istakla je da je sramotno ono što se čulo u Hrvatskoj – da su Srbi proterali sami sebe, da je Beograd kriv. Mora, kaže, da se govori o onome što se dogodilo 50 godina ranije.
Prema njenim rečima, mnogi od tih ljudi su izgubili svoje najmilije u NDH, oni koji nisu otišli su pobijeni, a za to niko nije odgovarao.
Zaglušujuća tišina iz EU
Naše tužilaštvo pokrenulo je tužbu za zločine na Petrovačkoj cesti, iz Zagreba smo čuli da ti ljudi nisu krivi, kaže premijerka.
"Sramotno je ono što smo čuli, ponovo ustaška obeležja, ustaške zastave, to je jasna poruka Srbima koji su tada prognani da za njih povratka tamo nema, iz EU čujemo zaglušujuću tišinu, da imate nacističke pozdrave koji se ponavljaju iz godine u godinu, natpis je nedaleko od Jasenovca", napomenula je Brnabićeva.
Napomenula je da je sa istoričarem Dejanom Ristićem imala sastanak.
"Posebnu pažnju smo poklonili Muzeju žrtava genocida, radimo Staro sajmište, konačno imamo obeležje žrtava Jasenovca kao ulicu, ništa od toga nismo imali ranije", rekla je premijerka.
Govoreći o položaju Srba u Hrvatskoj, kaže da oni žive neuslovno, da se u te krajeve ne ulaže. Poruka je da za njih tamo života nema, ne poštuje se pravo na pismo, ćirilica je praktično nedozvoljena, na to niko iz EU nije reagovao.
"Koliko se tamo negiraju zločini, preko 10 godina na identifikaciju posmrtnih ostataka čeka 900 ljudi, od kojih je između 360 i 400 Srba ubijenih tokom i nakon 'Oluje'. Hrvatska nema želju da preda posmrtne ostatke porodicama", rekla je premijerka Brnabić.
O kosovskoj krizi
Kriza na KiM odložena je na mesec dana, ali bure baruta i dalje je u Prištini.
Odgovarajući na pitanje da li je pozitivan signal kada zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar poruči da se u Briselu 18. avgusta mora govoriti i o formiranju ZSO, Brnabićeva je rekla da nije optimistična.
Prema njenim rečima, Eskobar kaže da sve to mora da bude u skladu sa kosovskim ustavom.
"Ako stavite tu ogradu da bude u skladu sa njihovim zakonima, čitav dijalog čini besmislenim ako ih ni oni sami ne poštuju, ni Priština ne poštuje svoj ustav, pa ne bi postojala kosovska vojska jer u tom ustavu stoji da su o tome morali pitati Srbe, a nisu", kaže premijerka.
Dodala je da Briselski sporazum mora biti iznad tog tzv. ustava.
"Imala sam juče sastanak sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom, rekla sam da se nadam konstruktivnom pristupu, ne vidim da postoji prostor za razgovor sa Kurtijem, kod njega ne postoji želja", rekla je ona.
Brnabićevu brine i to što je visoki predstavnik EU Žozep Borelj rekao da ne mogu da nateraju Prištinu na bilo šta, pri čemu je EU garant Briselskog sporazuma.
Moramo da čuvamo mir, a koliko je to teško – nikada nije bilo teže, ističe ona.
Brnabićeva o ostavci na mesto poslanika
Govoreći o raspravi u Skupštini kada je jedan dan bila poslanica i podnela ostavku, Brnabićeva je rekla da nije podnela ostavku zbog kritika opozicije. "Nismo želeli da odgovaramo na kritike jer smo želeli građanima da pokažemo do koje mere opozicija ne poznaje zakon", dodaje ona.
Želela sam da iskoristim pravo da učestvujem u raspravi, ostavka je bila overena kod notara, kaže Brnabićeva.
"Pokazuje njihovo neznanje, u trenutku kada je raspuštena Skupština, ja sam predsednik Vlade u ostavci, imam pravo da budem na listi, moja obaveza je da verifikujem poslanički mandat. To što su oni pričali je suprotno Ustavu", odgovorila je na pitanje o kritici opozicije.
Govoreći o tome ko će biti premijer, kaže da je to otvorena tema. "Verujem da ćemo uskoro čuti ko je mandatar i da ćemo u narednih nekoliko nedelja dobiti novu vladu, da bi nastavila da se bori sa mnogim izazovima i problemima", zaključila je Brnabićeva.
Najteža zima u poslednjih 70 godina
Ana Brnabić kaže da su još od prošle zime počeli da se pripremaju za predstojeću, koja će biti najteža u poslednjih 70 godina.
"Juče sam imala sastanak sa ljudima iz kabineta predsednika Vučića koji se lično time bavi, jer nam je važno da iskoristimo sav politički uticaj i veze koje predsednik ima da dobijemo dodatni ugalj potreban za dodatnu bezbednost", rekla je Brnabićeva.
Dodaje da je EPS u julu otkopao znatno više uglja nego što je bio plan, ali da to nije dovoljno za energetsku bezbednost i da je potrebno da se uveze još uglja. Problem predstavljaju i niski vodostaji zbog kojih barže sa ugljem ne mogu da plove.
Ističe da će vlast činiti sve kako bi Srbija bila energetski bezbedna i da struja i grejanje ostanu najjeftiniji ili bar na dnu lestvice u Evropi.
"Cena je već sada značajno subvencionisana, naša ideja vodilja je da je ne podižemo na dramatičan način dok dodatno ne generišemo ekonomski rast i rast plata i penzija", navela je Ana Brnabić.
Коментари