Kolika može da bude cena bojkota

Sve je izvesnije da ćemo na birališta krajem aprila. I dalje neizvesno – ko će biti na izbornom listiću.

Izlaznost je jedan od indikatora uspešnosti bojkota. Osim toga i ko je prošao prag za ulazak u parlament. Ono gde najčešće stranke koje su u bojkotu zapnu, jeste što nema zakonske kvote koja meri da li je ta odluka uspešna ili ne.

"To je jedna složena igra o kojoj mi danas možemo samo da nagađamo i da pretpostavljamo na osnovu nekih parametara. Srednjoročno gledano, neizlazak na izbore za stranke koje su sada u institucijama a koje su u parlamentu, znači da neće imati finansije i znači da će se naći u još nepovoljnijem položaju nego što su danas, ali deo njih smatra da je taj rizik važan i da ga mogu preuzeti na sebe i misle da će im građani dati drugu vrstu podrške", objašnjava Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Neke stranke iako nisu bojkotovale izbore, još pamte udarac koji ih je ostavio van plenuma.

"Zbog toga mislim da će DSS i radikali izaći na izbore, u tom kontekstu mislim da je Demokratska stranka u najvećem problemu, jer je stranka koja je u konstantnom procesu razdvajanja i raspadanja, a opet je stožer opozicije i zapravo je za njih to najveći izazov i zbog toga najveći otpor bojkotu vidimo od određenih delova Demokratske stranke, kroz Dragoljuba Mićunovića ili jednu grupu poslanika, to je potpuno razumljiva politika, mislim da je kod demokrata taj rizik najveći", navodi Spasojević.

Kakav bi mogao da bude rezultat 

Bojan Klačar iz Cesida kaže da za njega ne bi bilo iznenađenje da vlast proglasi neuspeh bojkota, a da opozicija proglasi uspeh bojkota.

"Čini se da strategija opozicije nije bila vezana za ove izbore nego da je zapravo ovo strategija koja se priprema za neke sledeće izbore, zapravo mi ćemo nakon tih izbora 2020. godine imati bitnije drugačiju opozicionu scenu i čini se da je zapravo jedan deo, zbog čega se ovi izbori bojkotuju, pripremanje opozicione platforme za eventualne predsedničke izbore 2022. godine", dodaje Klačar.

Različita su i iskustva u regionu. U Severnoj Makedoniji on je za rezulatat dao smenu vlasti.

"Postoji jako velika razlika između pozicije i opozicije u Makedoniji i Crnoj Gori u odnosu na Srbiju. Bojkot u tim državama bio je iniciran od opozicije koja je bila višestruko jača nego što je srpska opozicija. Vi na kraju ovde u Srbiji, imate situaciju koji bojkot zagovara opozicija koja se po podršci nalazi daleko iza vlasti", objašnjava Klačar.

Nova portparolka Evropske komisije ponavlja stari stav Brisela – protiv bojkota koji vidi i kao opštu tendenciju u regionu.

"Uvek smo pozivali da se politička debata odvija u parlamentu i ohrabrivali demokratsko učešće svih političkih snaga", navodi Ana Pisnonero, porparolka Evropske komisije.

A da li će još neka stranka na izbore, možda će biti jasnije početkom februara. Tada u Beograd, još jednom, dolaze evroparlamentarci.