Niži cenzus, nepristojna ponuda ili ponuda koja se ne odbija

Najpre je informaciju da će cenzus na sledećim izborima biti tri umesto dosadašnjih pet odsto u subotu ujutru prenela Politika. Zatim je na televiziji Prva, juče ujutru, poslanik SNS-a Vladimir Đukanović zagonetno poručio gde ima dima, ima i vatre, dodajući da je on protiv toga. A onda je nedelju uveče predsednik Aleksandar Vučić raspalio vatru.

"Nemamo za to većinu u SNS-u mislim da možemo da ih ubedimo, zašto sam bio za to, a neki su već rekli javno da su protiv, poput Đukanovića i Stefanovića... Mi ćemo dobiti manje mandata svakako. Ali postoje dva razloga zašto sam rekao. Jedan je zato što ćemo imati preslikano javno mnjenje, mnogo reprezentativnije i život će se vratiti u parlament. Biće ga manje na ulicama, a više u parlamentu. Time se vraća normalnost u Srbiju", rekao je Aleksandar Vučić u emisiji "Hit tvit" na televiziji Pink.

Za profesora Fakulteta političkih nauka Milana Jovanovića to je znak da je "taj probni balon za dva dana postao skoro gotovo rešenje". "Evidentno je da je predsednik najjače stranke rekao da se slaže da ćemo vrlo brzo dobiti inicijativu u parlamentu", kaže Jovanović i dodaje: "Dobra demokratska praksa kaže - nemojte menjati izborna pravila u izbornoj godini, ali ukoliko se svi akteri saglase o promeni, onda nema problema".

"Ako imamo u vidu sve ove pregovore o poboljšanju izbornih uslova, gde jedan od uslova svakako nije bio smanjenje cenzusa, to nije bilo nešto što je tražila opozicija, ovo je zaista iznenađenje u ovom momentu i zaista ne znam odakle želja, niti čija je to odluka", navodi Ivo Čolović iz Cesida.

Vlast i opozicija prvi put su seli za isti sto ovog leta na Fakultetu političkih nauka. Na polovini pregovora deo opozicije proglasio je bojkot, deo je nastavio da pregovara, zatim su promenjeni neki od zakona i time promenjeni izborni uslovi. Ali do subote ujutru nije pomenuto da bi mogao da bude smanjen cenzus za ulazak u parlament.

Za profesora Političkog sistema Srbije nekoliko je razloga za to.

"Ja mislim da je razlog i glavni cilj da posle ovih izbora, u slučaju da bojkotuje većina opozicionih stranka, ne dobijemo parlament u kome bi sedeli samo socijalisti i radikali i poneka stranka nacionalnih manjina. Drugi cilj vidim u tome što su naprednjaci najavili da žele sami da izmere svoju snagu u biračkom telu, a to je problem za koalicione partnere koje je ona šlepala na neki način uz sebe, i tu pre svega vidim stranku Rasima Ljajića i PUPS. Zatim treći razlog, vidim podršku opoziciji koja nije bojkotovala rad parlamenta, a to su LSV, LDP i SRS. I četvrti cilj je pokušaj da se ohrabre neke stranke iz opozicije koje razmišljaju da li će izaći na izbore", smatra Milan Jovanović.

Gruba računica sada kaže - ako na izbore izađe tri miliona ljudi, za ulazak u parlament biće potrebno 90 hiljada glasova, umesto dosadašnjih 150 hiljada. To je već velika razlika i primamljiva ponuda za mnoge stranke.

„U ovom trenutku istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi zaista mali broj političkih partija prošao taj cenzus od pet odsto, ali ipak treba istaći da mi još nismo u kampanji. Ti podaci sada pokazuju rejting političkih partija, ali ne mogu da nam ukažu na to kako će se taj rejting kretati kada njihove poruke izađu u javnost, kada stranke počnu malo jasnije da ih formulišu", ističe Ivo Čolović i dodaje da se desu da u kampanji nekim strankama znatno opadne podrška.

Partija šaha u igri bojkot ili izbori

Odgovarajući na pitanje da li je ovo najbolji odgovor vlasti na bojkot, Milan Jovanović kaže: "Ovo deluje kao jedan ozbiljan šah u ovoj igri bojkota i izbora koji može da se pretvori u mat strankama koje bojkotuju izbore, ja inače mislim da je bojkot loše rešenje, i da su učešće u izborima pravi način za ostvarivanje svojih političkih programa."

Ko će se odazvati na ovaj poziv? Savez za Srbiju proglasio je bojkot još prošlog leta. Kako sada stvari stoje, od te odluke ne odustaju.

S druge strane, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića još nije doneo konačnu odluku o učešću na izborima.

Član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović rekao je da eventualno smanjenje cenzusa na tri odsto glasova nije dovoljno da ta stranka izađe na izbore. 

"Mi smo naše kriterijume za izlazak na izbore postavili, ali ništa od dogovorenog nije ispunjeno. Tako da je već izvesno da PSG neće učestvovati na izborima", rekao je Grbović.

Kako će odluka uticati na one stranke opozicije koje su već najavile da će ići na izbore?

Srpski patriotski savez Aleksandra Šapića odluku je doneo 17. novembra, radikali su odluku doneli još u maju. A lider SRS-a Vojislav Šešelj kaže da je ta stranka predlog o cenzusu o tri odsto imala još 2004. i da će ga sada prihvatiti. Da li bi novi cenzus i za Šešelja i za Šapića mogao da bude i doslovno spas?

Predsednik Aleksandar Vučić veruje da bi cenzus od pet odsto prešli i Šapić i Šešelj.

"Cenzus od 3 odsto će moći da pređu Čanak, LDP, SMS, ako budu izlazili demokrate, to je njihova stvar. Ali ovi drugi, i za njih je ovo dobro. Đilas nema četiri odsto danas, Jeremić nema ni blizu dva odsto", rekao je Vučić.

Na pitanje kako izgledaju najnoviji brojevi, Ivo Čolović iz Cesida kaže: "Konkretno ove partije (SPAS I SRS) variraju između dva i pet odsto, zavisi od momenta kad se istraživanje javnog mnjenja sprovodi, Savez za Srbiju stoji nešto bolje, ali treba imati u vidu i to da se Savez sa Srbiju jasno odredio da je za bojkot izbora, što na neki način utiče na njihove rejtinge kad je u pitanju javno mnjenje, tako da je teško precizno odrediti, ali svakako kad bi se pojavili, njihov ulazak u parlament ne bi bio upitan."

Ukoliko se odluka o nižem cenzusu usvoji, to bi bilo prvi put posle oktobarskih promena 2000. da Srbija na republičkim izborima ima niži cenzus. Cenzus od tri odsto postojao je samo na lokalnim izborima 2004. godine, kada su se i gradonačelnici i predsednici opština birali neposredno.

Niži cenzus u srpski politički sistem svakako unosi više demokratičnosti, jer je do sada mnogo glasova odlazilo onima kojima oni nisu bili namenjeni. Ali kakve posledice može da napravi?

"Ako vi pustite veliki broj stranaka u parlament, vi možete doći u situaciju da parlament bude zaista reprezentativan, da budu i one stranke koje nisu relevantne na političkoj sceni, ali onda otežavate formiranje parlamentarne većine i teže se formira vlada i ima veći broj koalicionih partnera, to troši energiju vlade na koalicije, a ne na upravljanje, veliki broj malih stranaka u parlamentu sa sedam ili osam mandata stiče vrlo veliki koalicioni potencijal. Oni mogu biti poželjni koalicioni partneri, ali time raste i njihov ucenjivački potencijal, i mi možemo dobiti jednu situaciju koja nije dobra u parlamentu", smatra Milan Jovanović.

Šta bi doneo stepenovani cenzus?

Zanimljivo rešenje na Tviteru je predložio funkcioner naprednjaka Milenko Jovanov. On veruje da cenzus za jednu stranku treba da bude tri odsto, za koaliciju koju čine dve stranke pet odsto, a za koaliciju od tri ili više stranaka 10 odsto.

"To ima smisla i to bi možda ovaj cenzus od tri odsto uobličilo i dalo mu veću snagu nego samo najava da će se cenzus spustiti na tri odsto. Jer ćemo u suprotnom doći u situaciju da određeno političke partije ulaze u predizborne koalicije i da neke svoje nejake snage uvećaju ne bi li prešle taj cenzus od tri odsto. A pitanje šta da radimo u parlmentu sa tolikim brojem partija", smatra Ivo Čolović.

I profesor Milan Jovanović veruje da je to racionalan predlog.

"Izborni sistem je kao paukova mreža, kada dodirnete jednu tačku u toj mreži vi ćete proizvesti promene u drugim elementima i vrlo je teško predvideti šta može da se desi, bez tog stepenastog izbornog praga ako bismo ostali na tri odsto mi treba da zamišljamo nemoguće hipotetičke situacije, dizajneri izbornog sistema kažu - zamišljajte nemoguće izborne situacije, desiće vam se."

Ipak, Jovanović, koji je prisustvovao svim razgovorima stranaka na Fakultetu političkih nauka prošlog leta, veruje da promene koje se sada vrše u izbornom sistemu neće rešiti pritisak u našem "političkom loncu".

"One možda rešavaju broj partija i parlament, ali ne rešavaju političku situaciju i naša politička situacija je izazvana drugim faktorima koji su van izbornog sistema,  a one su zastupljenost opozicije u medijima, pritisak na birače, itd.", zaključuje profesor Političkog sistema Srbije na beogradskom FPN-u.

Savez za Srbiju verovatno bi rekao da je niži cenzus paukova mreža Aleksandra Vučića u koju će upasti oni koji nisu čvrsti u nameri da bojkotuju izbore. Međutim, drugi bi rekli da je paukova mreža - biti van parlamenta i biti bez para četiri godine. Niži cenzus mogao bi da izvuče neke iz Saveza za Srbiju i odvede ih na izbore. Milan Stamatović već je na listi Aleksandra Šapića.