Knajsel: Ne vidim prepreku u saradnji Srbije sa Evroazijskom unijom

Austrijska političarka Karin Knajsel je, povodom protivljenja Brisela sporazumu Srbije sa Evroazijskom unijom, objasnila da zna da postoji zahtev da kandidati za članstvo u EU moraju da usaglase svoju spoljnu politiku sa politikom Unije.

"Međutim, lično ne vidim nikakvu prepreku u saradnji sa Evroazijskom unijom. S kim se sklapa sporazum o saradnji treba da ostane deo suverene spoljne politike svake zemlje", rekla je Knajselova za Tanjug. 

Dodala je da, na primer, dok je bila šef austrijske diplomatije, nije razumela odluku o bezviznom režimu Srbije sa Šri Lankom ili Iranom, zbog koje je usledila konfuzija između Beograda i Brisela, ali je to, kaže, stvar zemlje.

Kosovsko pitanje - takse kao nesumnjivi problem 

Što se dijaloga Beograda i Prištine tiče, ona smatra da su takse Prištine nesumnjivo problem, ali je, ističe, cela ta problematika dalekosežnija i ima previše prilaza i istina. 

Knajselova kaže da je aktuelna situacija takva da se svako krije iza svog stava, a prisutan je i problem "previše nesavladanih biografija" iz 1999. godine.

Na pitanje da li imenovanjem specijalnog izaslanika za Balkan, Metju Palmera, koji je, kao i ona učestvovao na Bledskom bezbednosnom forumu, SAD mogu uspešnije podstaći rešenje kosovskog pitanja, Knajsel je kazala da Vašington ima drugačiji pristup diplomatiji.

"Njihova diplomatija se vodi po principu 'transformacije druge strane'. Moje shvatanje duplomatije je sasvim drugačije, a to je da moramo imati fer pristup drugoj strani", rekla je Knajsel, dodajući da je to uvek bio sastavni deo američke diplomatije.

Žozep Borel, aktuelni ministar spoljnih poslova Španije, budući visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, potiče iz Španije.

Na pitanje da li on može uspešnije doprineti rešenju odnosa Beograda i Prištine, zbog razumevanja za probleme kakvo je kosovsko pitanje, jer njegova zemlja ima Kataloniju, Knajselova je rekla da on može bolje da razume srpski narativ i istorijski pristup, ali da je pitanje da li će on moći da pronađe "magično rešenje ovog problema". 

Zašto se region okreće istočnim partnerima 

Kao i u mnogim drugim konfliktima, EU ima ulogu posrednika, unela je novu dinamiku, ali, ističe Knajsel, nije ostvarila rezultate i ispunila očekivanja koja su mnogi imali. 

Podsetila je da su u međunarodnoj zajednici posle 1999. godine, a posebno posle terorističkog napada na SAD, eksperti za Balkan "zamenjeni" ekspertima za terorizam i da je usledila višegodišnja nezaintersovanost za region. 

Zbog toga se mnogi u regionu, kaže, okreću Kini, Ankari, Moskvi, ali i Vašingtonu, jer imaju utisak da ti politički centri nešto pokreću. 

Knajselova Kinu vidi, pre svega, kao ekonomskog aktera, koji u regionu ima geopolitički interes, i na to bi, smatra, Evropa trebalo da obrati pažnju.

"Mnogi ne shvataju značaj 'zagrljaja' Kine, koji je u toku, a tako ni Brisel", podvukla je Knajselova. 

Povezanost Austrije i Srbije

U Jugoistočnoj Evropi nedostaje pragmatičan pristup i previše se, kao nekada u Austriji, gleda u prošlost.

"Neophodno je da se istorijske rane prevaziđu", poručila je Knajselova.

Kada je reč o politici Beča prema proširenju EU na Zapadni Balkan, rekla je da je to konstanta koju ne menja sastav bilo koje vlade u Beču. 

"Kakva god bila politička formacija, ta politika je konstanta", rekla je Knajselova, podsećajući i na brojne veze Srbije i Austrije, pre svega brojne Srbe koji žive u Austriji. 

"Postoji puno ljudske i istorijske bliskosti. I zato Beč bolje od, na primer baltičkih zemalja, shvata potrebu širenja na ovaj region", zaključila je Knajselova.