Kosovo u berlinskom trouglu

Među desetoricom lidera u Berlinu bili su predstavnici Hrvatske i Slovenije, ali ne i Rumunije i Mađarske. BiH je predstavljao predsedavajući Savetu ministara u tehničkom mandatu Denis Zvizdić, a ne predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik.

Profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador u Berlinu Ivo Visković kaže da je jedna od veština diplomatije organizovati skup na kojem neće biti oni koje ne želite.

Objašnjava da postoji formalno opravdanje za izostanak Dodika – zvali su premijere i samo dva predsednika, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Bio je, međutim, prisutan i predsednik Crne Gore Milo Đukanović, ali Visković to objašnjava time što je premijer Duško Marković bio bolestan.

Za Viskovića je pre nepoznanica zašto u Berlinu nije bio predstavnik Bugarske koja predsedava EU.

"Što se tiče predstavnika Slovenije i Hrvatske, mislim da je ideja bila da se zovu oni za koje EU smatra da najbolje poznaju situaciju u vezi sa Beogradom i Prištinom. Slovenija se svesno toga drži i predstavlja se kao most između EU i Balkana, a to je prihvatila i Hrvatska. Mislim da je to dobro, jer Hrvatska će biti predsedavajuća EU u drugoj polovini iduće godine i na neki način su najavili da će Zapadni Balkan biti u centru njihovog predsedavanja", rekao je Visković.

Predsednik Vučić je pohvalio prijateljsko držanje pre svega Slovenije, ali i Hrvatske. Rekao je i da nastup Zvizdića i Zorana Zaeva nije bio nimalo dobar po Srbiju.

"Zaev je pokušao da se brani zbog podrške merama koje je Kosovo uvelo, a Zvizdiću je problem Republika Srpska, unutrašnji problem koji BiH plasiraju i na međunarodni plan jer beže od ideje da se na bilo koji način sudbina srpsko-kosovskih odnosa povezuje sa RS, odnosno da bi se dobijanjem RS dala kompenzacija Srbiji. Ali to je stav koji se obično ne ispoljava i nije bio neposredno tema konferencije", istakao je Visković.

Hrvatski član Predsedništva BiH Željko Komšić ocenio je da je nemoguće tražiti analogiju između BiH i Kosova. Milorad Dodik mu je na to poručio da se političko Sarajevo zalaže za integritet BiH, a koketira sa narušavanjem integriteta Srbije.

Podrška onome što nije zvaničan stav BiH predstavlja pucanj u nogu i bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva, smatra ekonomista Instituta za evropske studije Goran Nikolić.

"Dodik je u pravu, ako Ustav BiH sprečava RS da se otcepi, i Ustav Srbije to isto radi sa Kosmetom", rekao je Nikolić.

Ukazuje da se pravo, ipak, upodobljava političkoj situaciji na terenu. "Ako pravno posmatramo situaciju, paralelne su situacije RS i Kosova, ali dominantne političke i vojne sile diktiraju narativ", naveo je Nikolić.

Taksama se kupuje status kvo

Kosovski Albanci su u Berlin došli sa maksimalističkim zahtevima. Hašim Tači je čak rekao da ne očekuju samo priznanje od strane Srbije, već i pripajanje tri opštine koje pripadaju centralnoj Srbiji.

Asistent na Fakultetu političkih nauka Stefan Surlić smatra da iza te samouverenosti stoji velika nesigurnost za političke pozicije na Kosovu.

"Mediji su spekulisali da između Tačija i Haradinaja nema dobrih odnosa i da se to reflektuje na dijalog sa Beogradom. Priština ima političku elitu koja ne želi da pruži bilo kakav ustupak Beogradu jer bi on ili kompromis značio veleizdaju albanskih nacionalnih interesa i zato se utrkuju i izjavama ko će pokazati veću nespremnost da se dođe do kompromisa", naveo je Surlić.

Smatra da su njihove poruke namenjene za domaću javnost, za kosovske Albance. "Tu se utrkuju od toga da Srbi nemaju pravo na autonomiju, da ZSO nema izvršna ovlašćenja, da ne prihvataju ideju razgraničenja i razmene teritorija", kaže Surlić.

To, ističe, nije održiva politika, a taksama se kupuje status kvo.

"Ne mogu da dobiju puno formalno priznanje nezavisnosti od Srbije, a žele da kosoliduju političku scenu. Svesni su da nemaju političku većinu da bi stali iza kompromisa", rekao je Surlić.

Kaže i da je značajno to što su dva najvažnija liera EU, Angela Merkel i Emanuel Makron, odvojili pet sati da razgovaraju o problemima na Zapadnom Balkanu i odnosima Beograda i Prištine. Time su poslali poruku da ne žele status kvo i da treba govoriti o rešenju, koje neće nametnuti ali za koje će dati okvir, rekao je Surlić.

Sagovornici RTS-a ne očekuju da će uskoro da se dođe do finalnog sporazuma. "Samo finalni sporazum može otvoriti prostor za rešavanje ostalih pitanja, ali ključno je razumevanje i pomirenje", zaključio je Surlić.