Stejt department o stanju ljudskih prava u Srbiji

U izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmenta navodi se i da je Vlada Srbije preduzela korake da krivično goni zvaničnike koji su prekršili ljudska prava u redovima policije i na drugim nivoima vlasti, kao i da ih kazni u slučaju donošenja presuda.

Dodaje se da posmatrači ipak veruju da brojni slučajevi korupcije, društvenog i nasilja u porodici, kao i druge zloupotrebe nisu prijavljeni ni kažnjeni. 

U izveštaju se navodi da su od 1. marta formirane četiri nove specijalizovane jedinice za borbu protiv korupcije i ekonomskog kriminala, kao i četiri korespondirajuća pravosudna odeljenja i osam policijskih jedinica u skladu sa zakonima usvojenim 2016. godine.

Zakon daje tužiocima ovlašćenja da formiraju radne grupe za borbu protiv kriminala, i poboljšava razmenu informacija između vladinih agencija i javnih tužilaca.

Ipak, u izveštaju se dodaje da iako postoji pravni okvir za borbu protiv korupcije, službama nadležnim za to pitanje nedostaje adekvatno osoblje i one nisu integrisane sa ostalim pravosudnim organima, što onemogućava razmenu informacija i dokaza sa tužilaštvima.

"Napadi protiv Srba na Kosovu kontinuirano traju"

U delu izveštaja posvećenom Kosovu navodi se da su problemi napadi na etničke manjine, uključujući i one od strane snaga bezbednosti, zatim endemska korupcija u redovima vlade kao i pretnje i napadi na novinare.

U izveštaju objavljenom na sajtu Stejt departmenta se navodi i da incidenti i napadi protiv Srba na Kosovu kontinuirano traju i podseća se da su nepoznati napadači 16. januara prošle godine ubili istaknutog političara Olivera Ivanovića, kao i da kosovska policija do sada nije identifikovala nijednog osumnjičenog za taj zločin.

Navodi se takođe da je u prvih sedam meseci 2018. registrovano više od 100 incidenata koji uključuju krađe, oštećivanje imovine kosovskih Srba i Srpske pravoslavne crkve i verbalne napade.

U izveštaju se dodaje da je kosovska policija započela istrage koje su u nekim slučajevima dovele do hapšenja počinilaca.

Navodi se i da je proces povratka raseljenih Srba otežan zbog bezbednosnih incidenata kao i nespremnosti lokalnih zajednica da prihvate povratnike.

Uprkos zvaničnim pozivima na povratak raseljenih lica, kosovska vlada nije preduzela korake da eliminiše prepreke njihovom povratku, kao što je, između ostalog povratak imovine.

Kada je reč o zloupotrebama i korupciji u vladi i snagama bezbednosti, u izveštaju se navodi da je kosovska vlada u nekim slučajevima preduzela korake da krivično goni i kazni predstavnike vlasti koji su u to umešani, ali mnogi smatraju da su oni često ostali nekažnjeni.

Izveštaj o stanju ljudskih prava u svetu radi se svake godine od 1977. godine a obuhvata oko 200 država i teritorija. Rezultat je saradnje stotina američkih misija širom sveta i zvaničnika Departmenta.