Politiko: EU u dilemi – prihvatiti korekciju granice ili ne

U tekstu pod naslovom "Evropa se bori sa novom balkanskom glavoboljom", povodom današnjeg neformalnog ministarskog sastanka država članica i kandidata za članstvo u EU u Beču, portal ističe da je to prva prilika da vlade EU razgovaraju o predlogu o korekciji granica, ideji koja je nastala dok su mnogi evropski zvaničnici bili na odmoru.

Prema pisanju Politika, Uniji novu glavobolju zadaju nasleđe ratova na Balkanu, zamrznuti sukob Beograda i Prištine, nakon što su kosovski predsednik Hašim Tači i predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštili da žele da razgovaraju o korekciji granica.

Suočeni sa željom oba predsednika da sruše tabu i spremnošću Trampove administracije da posveti pažnju takvom potezu, zvaničnici EU i diplomate odlučili su da ne mogu da odbace taj plan, bar za sada, piše Politiko.

Pomenuta ideja se, kažu, nikome ne sviđa preterano, ali izgleda da niko nije ni voljan da je odbaci.

"U idealnom svetu, to se verovatno ne bi desilo, ali ovo nije idealan svet, ovo je Balkan, tako da bi je trebalo razmotriti", citira portal reči neimenovanog diplomate EU.

Istovremeno, podseća da je Nemačka do sada najglasnije izražavala sumnju u predlog, ali da je nemačka kancelarka Angela Merkel ranije ove nedelje rekla da zvanični Berlin podržava sve razgovore koji vode ka cilju, uz napomenu da je teritorijalni integritet od velikog značaja.

Portal konstatuje da do sada ni Vučić ni Tači nisu detaljnije obrazložili šta podrazumeva korekcija granica i o čemu oni zapravo razgovaraju i podseća da priča o razmeni teritorija nije od juče, već da je ona prisutna već godinama.

Scenario o kojem se najviše govori podrazumeva da deo Kosova, pretežno naseljen Srbima (sever), pripadne Srbiji, a da se, zauzvrat, deo juga centralne Srbije, koju Albanci nazivaju "Preševska dolina", sa pretežno albanskim stanovništvom, pripoji Kosovu, piše Politiko.

Portal navodi neimenovane diplomate EU od kojih jedan izražava zabrinutost zbog podele teritorija po etničkoj pripadnosti, a drugi da je njegova zemlja "veoma skeptična", zbog potencijalnih posledica po BiH, odnosno Republiku Srpsku.