Kad Kosovo zakuca na vrata međunarodnih institucija

Za ulazak Kosovskog saveza u Međunarodnu fudbalsku federaciju 141 ruka. Deset dana pošto je većina u Evropskoj kući fudbala glasala za prijem 55. članice. Među 205 zastava na Olimpijadi u Riju 2016. i kosovska.

"Njima je stalo do toga, imaju osećaj da će po onom starom drevnom mehanizmu, hleba i igara,  to smiriti tenzije u samoj pokrajni. Dakle, ne postoje neki ozbiljni mehanizmi na osnovu kojih Srbija može da utiče da se oni isključe iz tih organizacija. To je proces koji na neki način predstavlja rezultat lobiranja sa samog Kosova, albanskih lobista i lobiranja iz država koje su priznale nezavisnost Kosova", kaže Milivoje Mihajlović, direktor Radio Beograda. 

Iako su pritisci veliki, neki kosovski planovi nemaju dovoljnu podršku. Tako je dvotrećinska većina neophodna da Kosovo uđe pod okrilje agencije UN za zaštitu spomenika i kulturne baštine ostala nedostižna.

"Kao što ste videli, nisu ni dve države prizanle nezavisnost Kosova u zadnje dve godine, nisu uspeli da uđu u Unesko. Po statistikama koje mi vodimo od dvadest četiri organizacije za koje su aplicirali od odbijanja prijema u Unesko za 17 su odbijeni za ove ostale su ili primljeni ili u procesu prijema", rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM.

Na kritike da briselski sporazum pomaže članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, srpski zvaničnici odgovaraju da su tim dogvorom predviđene jedino regionalne organizacije. Krajnji cilj kosovske vlasti je prijem u UN. 

"To je zapravo njihova želja i njihova misija, a druga stvar je da li će uspeti utoliko pre kada znamo da situacija na Kosovu ne ide baš u prilog učlanjenju Kosova u međunarodne organizacije utoliko pre kada imamo masovno nezadovoljstvo građana zbog načina kako se vlada na Kosovu", smatra analitičar Behljulj Bećaj. 

Na krilima proglašenja nezavisnoti već 2009. Kosovo je postalo član najvažnijih finansijskih organizacija - MMF i Svetske banke. Tu praksu, tumače analitičari, međuanrodna zajednica nastavlja posebno kada očekuje nešto za uzvrat.

"To je specijalni sud za ratne zločine, dakle, da privolite lokalno stanovništvo da prihvati taj sud, da njihovi lideri koji u velikoj meri čine vladu parlament i važne te institucije u samoj Prištini će morati da sednu na optuženičku klupu a vi morate da im nešto date", kaže Mihajlović.

U procesu evropskih integracija Priština je dobila viznu liberalizaciju. Sledeća vrasta na koja bi mogli zakucati mogla bi biti u Strazburu pred Savetom Evrope.