Evropski parlament načelno povoljno o Srbiji, odbačeni hrvatski amandmani

U dokumentu u koji je Tanjug imao uvid, stavljen je, u odnosu na nacrt, veći naglasak na potrebu poštovanja slobode štampe, prava manjina i uloge nezavisnih institucija, ali je prihvaćen i amandman šefa parlamentarne grupe za Srbiju Edvarda Kukana – kojim se Evropski savet odlučnije poziva da otvori prva poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa Srbijom.

Tako se, prema Kukanovom predlogu, od Evropskog saveta traži da, pored tehničkih uslova za otvaranje poglavlja, "uzme u obzir politički kontekst odnosa Srbije sa EU".

Popodnevna rasprava u Spoljnopolitičkom komitetu EP o Predlogu rezolucije izvestioca Dejvida Makalistera o napretku Srbije u evropskim integracijama i o amandmanima na njegov prvi nacrt, protekla je u znaku polemike poslanika iz Hrvatske sa većinom ostalih članova Komiteta.

U prvobitnom nacrtu rezolucije Srbija se pohvaljuje zbog napretka u dijalogu sa Prištinom, sprovođenja unutrašnjih reformi i unapređenja regionalne saradnje.

U međuvremenu su na Makalisterov tekst podneta čak 222 amandmana, od kojih su samo neki prošli kroz proceduralni filter i ušli u takozvane kompromisne amandmane o kojima će se u Komitetu danas raspravljati, a sutra glasati.

Posebno se pohvaljuje konstruktivan stav Vlade Srbije tokom parlamentarnih izbora na Kosovu prošle godine – kroz poziv kosovskim Srbima da na njima aktivno učestvuju.

Iako ostaje zahtev da se Srbija priključi sankcijama protiv Rusije, među kompromisne amandmane ušla je i formulacija da ipak treba imati u vidu tradicionalno jake ekonomske, društvene i kulturne veze Beograda i Moskve, kao i potencijalno važnu ulogu Srbije kao predsedavajuće Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u rešavanju ukrajinske krize.

"Parlament podvlači da državne institucije moraju da rade transparentno i odgovorno i podržava rad zaštitnika građana i poverenika za informacije od javnog značaja", navodi se u još jednom amandmanu koji je predložio Kukan.

Sem toga, od vlasti se traži da u potpunosti sarađuju sa ombudsmanom i poverenikom, zaštite njihovu nezavisnost i omoguće im administrativne i finansijske uslove za nesmetan rad.

Na predlog poslanice Tanje Fajon, Srbija se poziva da otvori arhive Jugoslovenske Narodne Armije i Resora državne bezbednosti kako bi se pomoglo da se dođe do istine o tragičnim događajima iz devedesetih.

Prihvaćen je i amandman poslanice Fajon da EP u tekstu rezolucije odlučnije zahteva od vlasti da omoguće uslove za punu slobodu izražavanja i onemoguće pritiske, pretnje i napade na novinare, kao i da se prilikom sprovođenja paketa medijskih zakona povede računa o održivosti i finansijskoj stabilnosti javnih servisa, regionalnih i lokalnih medija.

Na kraju, posebno se pohvaljuje uloga policije u obezbeđivanju prošlogodišnje "Parade ponosa", uz zahtev da se pojača rad na suzbijanju diskriminacije svih manjina, a ženama omogući ravnopravna zastupljenost u političkim i privrednim institucijama.

Odbačeni hrvatski amandmani

Zahtevi hrvatskih poslanika da se u rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji ugradi niz uslova u vezi sa nerešenim pitanjima u odnosima dve države, uglavnom nisu prošli kroz proceduralne filtere parlamenta ili su znatno ublaženi, javlja dopisnik Tanjuga koji je imao uvid u tekst usaglašenih amandmana. 

Poslanici iz Hrvatske su tada tražili da se u rezoluciju unesu amandmani u kojima se, između ostalog, zahteva korekcija granica na Dunavu, pronalaženje svih nestalih u ratu u Hrvatskoj, kompenzacija za pripadnike hrvatskih oružanih snaga koji su prošli kroz zarobljeničke logore, kao i da Srbija odustane od procesuiranja optuženih za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj.

Većina tih zahteva, međutim, nije ušla u takozvane kompromisne amandmane koji su u međuvremenu usaglašeni kroz konsultacije između poslaničkih grupa i o kojima će se danas raspravljati na sednici Spoljnopolitičkog komiteta.

Tako se u amandmanima pitanje granice Srbije i Hrvatske uopšte ne pominje, niti se dovodi u pitanje pravo Srbije da sudi optuženima za ratne zločine počinjene na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Umesto toga, "Srbija se ohrabruje da nastavi saradnju sa Haškim tribunalom i intenzivira domaća suđenja za ratne zločine, uz pojačanu regionalnu saradnju kako bi žrtve i njihova rodbina dočekali pravdu", piše u predloženom amandmanu.

Dodaje se da bi trebalo obeštetiti sve žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji i njihove porodice, bez konkretnog pominjanja i jedne zemlje ili nacije.

Iako su hrvatski poslanici tražili da se u rezoluciji ponovo osudi puštanje na slobodu Vojislava Šešelja i izostanak glasne osude njegovih stavova od strane zvaničnog Beograda, u kompromisnom amandmanu stoji samo da bi "vlasti Srbije trebalo da se uzdrže od antievropske retorike".

S obzirom na to da su kompromisni amandmani već usaglašeni među glavnim poslaničkim grupama, praktično je izvesno da će oni u tom obliku ući u konačan tekst rezolucije, o kome će se u Spoljnopolitičkom komitetu glasati sutra, a na plenarnoj sednici EP u martu.

Prema ustanovljenoj proceduri, hrvatski poslanici imaju pravo da traže se o njihovim zahtevima koji nisu ušli u kompromisne amandmane glasa posebno, ali dosadašnja praksa pokazuje su šanse da se oni usvoje minimalni.

Rezolucije EP nisu obavezujuće, ali su Evropska komisija i Savet EU dužni da ih uzimaju u obzir prilikom odlučivanja.

Generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji Maja Bobić izjavila je da raduje prihvatanje amandmana na Rezoluciju EP o Srbiji kojim se Evropski savet jasno i nedvosmisleno poziva da otvori prva poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Rezolucija šalje pozitivnu poruku Srbiji, izjavila potpredsednica Evropskog parlamenta Tanja Fajon.