Zajednica srpskih opština uprkos Prištini

Zajednica srpskih opština biće formirana ne zahvaljujući naporima privremenih institucija Kosova, već uprkos njima, rekao je premijer Ivica Dačić u Njujorku.

Obraćajući se predstavnicima država članica Saveta bezbednosti UN, Dačić je objasnio da se Priština nije trudila da stvori pogodnu klimu a često ni osnovne uslove da Srbi izađu na lokalne izbore.

"U takvoj atmosferi nije bilo lako lobirati za izbore, a još manje izaći na njih. I pored svega toga, Vlada Srbije je izuzetno zadovoljna činjenicom da je u srpskim opštinama glasalo više od 45.000 birača", rekao je Dačić na sednici Saveta bezbednosti UN.

Iako smo se veoma često susretali sa zabranama dolaska najviših državnih funkcionera na Kosovo i Metohiju, ipak smo uspeli da motivišemo Srbe da izađu na lokalne izbore, dodao je premijer.

Dačić je apelovao na Prištinu i međunarodne činioce da obezbede uslove za održavanje drugog kruga lokalnih izbora u opštinama sa srpskom većinom, kako se ne bi ponovilo grubo kršenje izborne procedure kao što je bio slučaj 3. novembra.

"Još jednom oštro osuđujemo nasilje koje je u Mitrovici dovelo do ponavljanja prvog kruga, i ističemo rešenost Beograda da, koliko je u njegovoj moći, pomogne u privođenju izgrednika pravdi", rekao je Dačić.

On je izrazio zadovoljstvo zbog uspeha ponovljenog prvog kruga glasanja u severnoj Kosovskoj Mitrovici, koje je proteklo bez ikakvih incidenata.

Ipak, Dačić je ukazao na to da je "ostalo nejasno zašto je OEBS tražio da se prebrojavanje glasova obavi van Kosovske Mitrovice, u sredini gde žive Albanci, kada za to nije bilo nikakvih razloga".

Dačić je podsetio da iako su vrlo precizno u Briselu ugovoreni svi detalji predizbornog procesa, uoči glasanja bio je neophodan još jedan sastanak kako bi se još jednom utvrdila već odavno utvrđena lista uslova, jer Priština u međuvremenu skoro nijedan nije ispunila.

Kako je naveo, Priština nije spremila statusno neutralne glasačke materijale, član Centralne izborne komisije iz redova srpske zajednice nije bio izabran na vreme, najvećem broju raseljenih lica praktično je onemogućeno da glasaju, nije uređen ni pravni okvir koji bi olakšao formiranje Zajednica srpskih opština, a kandidati srpske manjine zastrašivani su na različite načine.

Srbija za dalje razgovore sa Prištinom

Premijer Dačić je poručio da je Srbija čvrsto opredeljena da aktivno i konstruktivno nastavi razgovore sa Prištinom na svim nivoima, kao i za primenu do sada postignutih dogovora i da očekuje da s tim u vezi i Priština uloži dodatne napore.

Dačić je izrazio očekivanje i da se Priština uzdrži od jednostranih poteza koji mogu ugroziti dalji tok dijaloga i destabilizovati bezbednosnu situaciju u Pokrajini. On je podsetio da je za proteklih godinu dana došlo do krupnih političkih pomaka, da je postignut Prvi sporazum o normalizaciji odnosa, ali da on ne znači previše ako nije praćen doslednim sprovođenjem dogovora.

"Srbija je tokom dijaloga, kao što su potvrdili mnogi međunarodni zvaničnici, a navedeno je i u izveštaju generalnog sekretara, pokazala visok nivo fleksibilnosti i uložila znatne napore verujući da pregovarački proces može da dovede do dugoročnog i opšteprihvatljivog rešenja."

Rukovodeći se željom olakša svakodnevni život srpskog stanovništva, Vlada je pozvala Srbe s Kosova da na lokalnim izborima delegiraju svoje predstavnike u ZSO, koja bi bila njihov legitimni predstavnik u razgovorima sa Beogradom i Prištinom, jer smatra da je to jedini put do trajnog i održivog rešenja, i da takva legalizacija statusa kosovskih Srba pred međunarodnom zajednicom osnažuje njihov položaj.

Priština, kako je rekao, još nije preduzela potrebne korake u ključnim oblastima, kao što su usvajanje legislative u skladu sa dogovorima dve strane postignutim u Briselu (Zakon o amnestiji, Zakon o budžetu, Zakon o lokalnoj samoupravi), ispunjavanje obaveza iz različitih sporazuma, uspostavljanje nove mreže pravosudnih organa, imenovanje članova Tima regionalne komande policije na severu KiM...

Opada broj povratnika na KiM

Premijer je, takođe, naveo da se za skoro 15 godina, prema podacima UNHCR-a, od juna 1999. do danas, na KiM vratilo ukupno 18.000 povratnika od oko 230.000 koji su napustili svoje kuće, od čega je najviše 4.000 tzv. održivih povratnika, a da posebno zabrinjava činjenica da je u 2013. zabeležen izrazit pad broja povratnika na KiM u poređenju sa prethodnim godinama.

On je naveo da je Kosovska agencija za privatizaciju u poslednjem krugu privatizacije, tokom septembra, na prodaju stavila i Hladnjaču "Šilovo" u kojoj je smešten kolektivni centar za interno raseljene iz Kosovskog Pomoravlja.

"Sve ovo ukazuje na to da na Kosovu i Metohiji sistem vladavine prava i dalje nije uspostavljen, i ne postoji adekvatna zaštita ljudskih prava, a naročito prava manjina", rekao je Dačić.

Slučaj Fatmira Ljimaja, bivšeg ministra za transport u kosovskoj vladi, i njegovih saradnika koji se terete za ubistva, mučenje i ugrožavanje zdravlja srpskih i albanskih civila i ratnih zarobljenika u bazi OVK u selu Klečka, "jasno govori o slabosti pravosuđa na KiM i uticaju političkih moćnika, većinom regrutovanih iz redova nekadašnje OVK, na celokupan politički, pravni i društveni sistem na KiM, uključujući i međunarodnu pravosudnu komponentu", ističe Dačić.

Srbija je neprijatno iznenađena odlukom o oslobađanju Ljimaja, ali se nada da će tužilac Euleksa na nju uložiti žalbu, rekao je Dačić.

On je takođe dodao da Beograd još jednom ističe značaj potpune i efikasne istrage optužbi za trgovinu ljudskim organima, koje su sadržane u izveštaju Dika Martija.

Naglasivši da dijalog u Briselu ima statusno neutralni karakter, i da želja za normalizacijom odnosa sa Prištinom ne znači promenu stava o neprihvatanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, Dačić je izrazio očekivanje da će svi problemi biti predmet nastavka dijaloga u Briselu 5. decembra.

Ambasadori: Nastaviti primenu sporazuma

Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti pozdravili su uspešno organizovani prvi krug lokalnih izbora na Kosovu, uprkos incidentima u severnoj Mitrovici.

Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin naglasio je da Moskva deli stavove koje je izneo premijer Srbije Ivica Dačić i da Rusija podržava napore Beograda da se problemi reše dijalogom i da se dođe do rešenje prihvatljivog za obe strane.

On je naglasio da UNMIK ostaje najvažniji međunarodni činilac na Kosovu, posebno na severu gde postoje tenzije, ističući da je situacija na Kosovu i dalje krhka.

Ambasador Kine u UN Liju Đeji naglasio je da Peking podržava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i smatra da je Rezolucija 1244 pravni osnov za rešavanja pitanja Kosova.

Predstavnici SAD i Velike Britanije naglasili su da je većina zemalja članica UN priznala nezavisnost Kosova.

Zamenik ambasadora SAD u UN Rozmari Di Karlo naglasila je da Vašington podržava normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, jer je to ključno za stabilnost i pomirenje u regionu.

Predstavnik Velike Britanije osudio je nasilne akte ekstremističke manjine 3. novembra, uključujući napad na tri biračka mesta u severnoj Mitrovici i pozvao nadležne organe da odgovorne privedu pravdi.