Srbija i na istoku i na zapadu

Istovremenim posetama srpskih zvaničnika Rusiji i Nemačkoj govori da Srbija ne želi nikome da okreće leđa, već da traži svoje mesto između istoka i zapada, kako bi što bolje ostvarila svoje interese, smatraju spoljnopolitičkih komentatori. 

Ovde možete pogledati/preuzeti emisiju "Oko 11"

Gosti emisije Oko 11 saglasni su i da bi Nemačka trebala da bude najvažniji partner Srbije u Evropi, što do sada nije bila.

Posetama predsednika Nikolića Rusiji i prvog potpresednika Vlade Vučića Nemačkoj u istom danu, šalje poruku da Srbija želi da sarađuje i sa istokom i sa zapadom, tragajući za najboljom pozicijom na međunardonoj sceni, kako bi ostvarila svoje interese.

Susret predsednika Tomislava Nikolića sa predsednikom Putinom različit je u odnosu na posete predsednika Koštunice i Tadića, jer je obojena drugačijom retorikom, smatra spoljnopolitički analitičar Boško Jakšić.

"Veoma jaka izjava predsednika Nikolića kada je rekao da on samo Srbiju voli više od Rusije. To je jedna veoma jaka, veoma otvorena izjava i ona će svakako podgrejati one sumnjivce koji smatraju da Srbija ide u zagrljaj Rusiji i da se odvaja od Evropske unije", objašnjava Jakšić.

"Bez obzira na tu retoriku, sentimentalnu i emotivnu, mi smo tome skloni, pa izgleda i predsednik, bez obzira na to, misli da je uravnotežena politika, i da ono što je i premijer Dačić uveravao da Srbija ne odustaje od evropskih integracija, to vidimo sada upravo ono što smo pomenuli i potpredsednika Vučića u Berlinu i posetu Nikolića Moskvi", smatra Boško Jakšić..

Smatra da je ipak mnogo veći prioritet u odnosima sa Zapadom pitanje Kosova i Metohije, jer ne možemo da očekujemo neke velike teme, pošto je Evropska unija u krizi, a sredstva koja ima mora da usmeri ka Grčkoj, Španiji i Italiji. Ističe da je jasno da para nema, koje su, kako kaže, nama vitalno neophodne. Zato je, navodi Jakšić, prioritet kontakata sa Rusijom ekonomski i finansijski.

"Taj balans koji se pravi, je pokazaće se, veliki izazov našoj diplomatiji. Balans između Evropske unije, veoma jakih i intenzivnih odnosa između EU i Rusije, jer ga treba sačuvati da se nijedan od partnera negde ne uzbudi previše", smatra Boško Jakšić.

Branko Radun smatra, međutim, da postoji nekoliko balansa. Jedan je između SAD i EU, SAD i Rusije i da tu više ulogu igra jedan trougao, iako deluje da su Brisel i Vašington uvek na istoj talasnoj dužini, ali nisu, kada su konkretni interesi na terenu. 

Saglasan da je ton posete presednika Nikolića Rusiji srdačniji i iskreniji, nego što je bio prilikom poseta njegovih prethodnika.

"Mislim kad se stave papiri na sto i kada dođe konkretna priča oko Južnog toka i kredita, mislim da tu nestaju sentimentalnost i da je to onda jedan, zapravo, poslovni razgovor, pa Srbija treba da razvija odnose sa Rusijom, ne samo iz istorijskih razloga, već i iz ekonomskih i energetskih", napominje Radun.

Ruski motiv podrške za pitanje Kosova 

Motiv Rusije da podrži Srbiju po pitanju Kosova je potreba te zemlje za saveznikom na Balkanu i u tom delu Evrope, jer tu postoje zajednički interesi, pre svega "Južni tok", smatra Radun.

Motivacija Rusije za podršku Srbiji po pitanju Kosova i Metohije je njihova želja za ulogom na svetskom planu, rekao je Branko Radun i dodao da su oko Kosova želeli da se pozicioniraju kao neko ko štiti međunarodno pravo, ali i da pošalju poruku Americi da se vraćaju u igru i da se Rusija traži veće poštovanje u međunarodnoj areni.

Boško Jakšić smatra da je protivljenje priznavanju unilateralne nezavisnosti Kosova u isto vreme i odbrana Čečenije, ali bi priznavanje Kosova za njih značilo priznavanje onog dela teritorije koji je uzet Gruziji.

U odnosu na Kosovo Rusija se ipak nalazi u lagodnoj poziciji, jer joj odgovaraju oba scenarija, Srbiji je time prostor za manevar sužen, ali nemamo mnogo izbora, kaže Jakšić.

Politička podrška bitna je zbog ekonomskog uticaja, kaže Jakšić i kao primer navodi "Gasprom", koji posle Srbije, svoje poslovanje polako širi na teritoriju Grčke.

"Ovladavanje balkanskim prostorom istovremeno će ojačati energetsku poziciju Rusije u Evropi, ali može da nas dovede u nezgodnu situaciju, jer Evropska unija ima svoj dogovor u okviru energetske zajednice, koji ima svoja pravila i da želi smanji svoju zavisnost od Rusije. Tu se upravo nalazimo mi na raspeću i to će tražiti dosta umetnosti i oko ekonomije i oko politike", pojašnjava svoj stav Jakšić.

Srdačnost i ekonomska računica

Srdačnost koja je vidljiva prilikom susreta predsednika Nikolića i predsednika Putina, ipak nije vidljiva kada je u pitanju cena energenata ili neka konkretnija pomoć Rusije, ali ne u vidu kredita, saglasan je Radun i objašanjava da to isključivo zavisi od veštine pregovarača.

"Mi možemo da budemo braća, ali ja sad od vas kupujem auto i ja ću probati da ga dobijem jeftinije, što je sasvim prirodno", navodi Radun.

Jakšić podseća da je tokom dana rečeno da Rusija više neće prodavati svojim saveznicima u regionu ili bivšim članicama SSSR-a, gas po povlašćenoj ceni. Ističe da Srbija gas već plaća po punoj tržišnoj ceni, dok Belorusija plaća više nego duplo jeftnije.

Iako je rusko tržište dobar potencijal za naše proizvode, Radun podseća da je izvoz u Rusiju loš i napominje da je to naša greška, jer se vlada time nije dovoljno bavila, privreda nije imala snage da to izvede, a banke nisu podržavale.

Poseta predsednika Nikolića Rusiji i prvog potpredsednika Vlade Vučića istog dana nije bilo planirano, već nova Vlada i predsednik žele da krenu na neka bitna mesta u svetu, gde bi mi kao mala država dobili pomoć.

"To ne znači, okrećemo leđa Evropi, okrećemo se ka istoku, to je jednostavno, idemo, kucamo na razna vrata. Otići će verovatno u Peking i još neka mesta gde možete da napravite neke aranžmane, koji mogu da podignu standard građana i pokrenu proizvodnju", smatra spoljnopolitički analitičar Branko Radun.

Jakšić smatra da je istovremenim posetama Moskvi i Berlinu poslata poruka da Srbija nikome ne daje prednost i da želi saradnju sa svima. On daje prednost Nemačkoj, za koju smatra da je u prošlosti, bez njemu jasnog razloga bila zaobilažena, iako kako kaže, trebala bi da bude jedan od najjačih stubova saradnje.

"Jako je dobro ako je ova Vučićeva poseta najava ispravljanja te neke politike, da u Nemačkoj nađemo relevantnog partnera, jer je sa Nemcima lako poslovati, možda je njima teško sa nama poslovati, ali nam Nemačka treba kao partner", smatra Boško Jakšić.

Saglasan je i Radun, koji misli da bi ta zemlja trebala da bude partner broj jedan Srbije u Evropi.