Sve srpske vlade od 1990. do 2012.

Od uvođenja višestranačja Srbija je imala 11 vlada. Posle petooktobarskih promena 2000. godine samo je kabinet Mirka Cvetkovića odslužio pun mandat.

Do 2000. godine mandatari, potpredsednici i ministri tih vlada bili su uglavnom iz redova do tada najjače političke partije Socijalističke partije Srbije i njenih kasnijih političkih partnera, Srpske radikalne stranke, Nove demokratije i Jugoslovenske levice.

Pre Mirka Cvetkovića, na čelu republičkih vlada bili su Dragutin Zelenović (1991), Radoman Božović (1991-1993), Nikola Šainović (1993-1994), Mirko Marjanović (1994-2000), Milomir Minić (2000-2001), Zoran Đinđić (2001-2003), Zoran Živković (2003-2004) i u dva mandata Vojislav Koštunica.

Srbija je, posle raspada SFRJ, prvu vladu dobila 11. februara 1991. godine. Vodio ju je Dragutin Zelenović, a imala je 20 ministarstava i četiri potpredsednika iz redova SPS-a. Potom je na čelo vlade došao Radoman Božović, čiji kabinet su takođe činili socijalisti.

Bez učešća poslanika DEPOS-a, Skupština Srbije je 10. februara 1993. godine izabrala novu vladu na predlog mandatara Nikole Šainovića.

Kabinet je činilo pet potpredsednika i 23 ministra, od kojih je 15 ostalo iz prethodne vlade. Svi su bili iz SPS-a.

Sledeće, 1994. godine izabrana je Vlada premijera Mirka Marjanovića, koji će biti premijer u još jednom mandatu - sve do 2000. godine.

Marjanovićeva vlada iz 1994. godine imala je ukupno 27 članova.

Pored 19 članova iz SPS-a, imala je nekoliko članova iz Nove demokratije (tri) i iz vanparlamentarnog Saveza komunista (tri), dok je jedan član vlade bio bivši član Demokratske stranke.

Skupština Srbije je 24. marta 1998. godine izabrala novu republičku vladu, opet na predlog mandatara Marjanovića, a u kabinetu starog/novog premijera bilo je 35 članova - pet potpredsednika, 23 resorna ministra i sedam ministara bez portfelja.

Osim 15 potpredsednika i ministara iz redova SPS-a, u tu Vladu ušlo je i 15 članova SRS-a, kao i četiri iz JUL-a.

Krajem 2000. godine, posle petooktobarskih promena Srbija dobija prelaznu republičku vladu na čelu sa socijalistom Milomirom Minićem.

Novitet u Minićevoj vladi bio je i taj što je funkcije ministara u ministarstvima unutrašnjih poslova, finansija, pravosuđa i informisanja obavljao kolegijum sastavljen paritetno od sva tri potpisnika Sporazuma o vanrednim parlamentarnim izborima - SPS-a, Srpskog pokreta obnove i Demokratske opozicije Srbije.

SPS je u vladi imala 15 potpredsednika i ministara, SPO devet, dok je DOS imao 10.

Šestu vladu, prvu posle demokratskih promena, Srbija dobija 25. januara 2001. godine, kada premijer postaje Zoran đinđić, a u njenom sastavu bili su predstavnici svih stranaka koje su činile DOS. Ta vlada imala je sedam potpredsednika i 17 ministarstava.

Posle ubistva premijera Đinđića 12. marta 2003. godine, vršilac dužnosti predsednika vlade, do izbora nove 18. marta, bio je dotadašnji potpredsednik Nebojša Čović, a nova Vlada Srbije izabrana je 18. marta 2003. godine i na njenom čelu bio je demokrata Zoran Živković.

Osim premijera, novi član vlade postao je jedino potpredsednik DS Čedomir Jovanović, a ostali potpredsednici i ministri ostali su na funkcijama koje su obavljali i u kabinetu Zorana Đinđića.

Sledeća vlada, koju je vodio Vojislav Koštunica, izabrana je 3. marta 2004. godine i imala je jednog potpredsednika i 17 ministara.

U taj kabinet ušlo je devet ministara iz DSS-a, potpredsednik i četiri ministra bili su iz G17 plus, jedan ministar iz Nove Srbije, trojica iz Srpskog pokreta obnove i jedan nestranački ministar, a takvu manjinsku vladu podržavali su socijalisti.

Sledeća Koštuničina vlada obrazovana je 2007. godine, a činile su je DSS, DS, Nova Srbija i G17 plus. Potpredsednik je bio Božidar Đelić, a u Vladi je bilo još dvadesettroje ministara, među kojima četiri žene.

Vlada premijera Mirka Cvetkovića izabrana je 2008. godine a činili su je predstavnici koalicije "Za evropsku Srbiju" čiji je stožer bila Demokratska stranka, koalicije SPS-PUPS-JS i manjinskih stranaka.