Американац српског порекла, карате мајстор и "пензионер" у Црној Гори – ко је Марк Брновић, нови амбасадор САД у Београду

Марк Брновић нови је амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији, потврдио је Доналд Трамп. Брновић је Американац српског порекла, правник, члан Републиканске странке и некадашњи државни тужилац Аризоне. Ожењен је Сузан Брновић, судијом Окружног суда Аризоне, и отац је две ћерке, Милене и Софије. 

Рођен је 1966. године у Детроиту, у америчкој савезној држави Мичиген, у породици српских имиграната. Отац му је пореклом из Црне Горе, а мајка из Сплита. Брновић је у више наврата истицао да је породица његове мајке напустила Југославију, бежећи од комуниста и њиховог "политичког насиља".

"Побегли су да би својој деци пружили шансу да окусе амерички сан. Породица моје мајке је дошла из Далмације и ја сам православни Србин по вери. Покупио сам оно најбоље од целог Балкана. Моја жена и ја смо се венчали у цркви Светог Саве у Финиксу у којој су крштена и наша деца. Ту цркву посећујем целог живота", истакао је својевремено Брновић.

У јавним наступима и интервјуима, Брновић је наглашавао како су приче његових родитеља о животу под комунизмом – где су, како је говорио, слобода говора, приватна својина и верске слободе били угрожени – утицале на његово разумевање америчких вредности попут демократије и капитализма.

У младости се са породицом преселио у Аризону, где је одрастао и дипломирао политичке науке на Државном универзитету. Право је докторирао на Универзитету у Сан Дијегу и каријеру правника започео у Националној гарди.

Радио је у окружном тужилаштву Марикопа и као правни саветник у више савезних агенција, укључујући Министарство правде САД. Био је и директор Одсека за игре на срећу у Аризони.

Касније, као државни тужилац, заговарао је увођење оштријих закона о клађењу и борио се против корупције у индустрији игара на срећу.

Arizona Dream

На функцију државног тужиоца изабран је 2014. и реизабран 2018. године. У оба мандата критиковао је савезну владу, посебно у областима имиграционе и еколошке политике, права на оружје и федералне регулативе. У споровима са државом и компанијама попут "Џенерал моторса" и "Волксвагена", посебно је штитио мала и средња предузећа и потрошаче. Волксваген је Аризони исплатио 40 милиона долара накнаде због емисије штетних гасова њихових дизел модела, по тужби коју је иницирао Брновић.

Штитио је и обнову института смртне казне у Аризони, сматрајући да "они који почине ултимативан злочин заслужују и ултимативну казну". Две особе су 2022. године погубљене после ове иницијативе.

Покренуо је низ тужби против "Гугла" због наводног кршења политике приватности корисника платформе, као и против Савета за високо образовање у Аризони, због "противуставног раста школарина и неприкладних пословних аранжмана са приватним инвеститорима".

Противио се обустави изградње зида на граници са Мексиком, коју је иницирала администрација бившег америчког председника Џозефа Бајдена, наводећи да би прелазак миграната изазвао одређене еколошке последице у Аризони.

У јавности је оптужен да је "лажни еколог", с обзиром на то да је подносио тужбе против администрације председника Барака Обаме и њиховог Плана о чистој енергији и штитио интересе енергетског гиганта "Ексон мобајл". Придружио се и тужби против Бајденове администрације због обрачуна друштвених трошкова климатских промена.

Подржавао је идеје и иницијативе забране истополних бракова. Залагао се за идеју забране усвајања деце од стране истополних парова. Бранио је право пословних субјеката да на основу верских уверења одбију услугу истополним паровима, а подржао је и тужбе против политике администрације Барака Обаме која је омогућавала трансродним ученицима да користе тоалете у складу са родним идентитетом.

Сукоби са Трампом, српско порекло и нунчаке

Године 2021, покренуо је кампању за страначку номинацију на изборима за Сенат 2022, али није добио довољну подршку, пошто му је Трамп замерио што није подржао наводе о изборној крађи на председничким изборим 2020. Од Бајденове администрације касније је оптужен да је "сакрио доказе који су негирали постојање преваре".

Трамп је у образложењу одлуке о именовању Брновића за амбасадора у Београду истакао да ће "Марк, као син избеглица који су бежали од комунизма, бити снажан заштник слободе, као и да ће увек стављати Америку на прво место".

Поједини политички аналитичари сматрају да је Брновић стекао репутацију независног, али често и контрадикторног политичког актера који у исто време брани слободу и залаже се за ригорозну примену закона.

На друштвеним мрежама, Брновић често истиче да је поносан на своје српско порекло и вредности које је наследио из породичног дома – веру, поштење и радну етику. Активан је у српској дијаспори у Америци.

"Једино ми је жао што никада нисам добро играо коло, али моје ћерке су добре у томе", рекао је својевремено у интервјуу за Сербијан тајмс.

Циљ му је да се једног дана врати коренима, у околину Подгорице, и тамо узгаја грожђе и прави вино, баш као што су, како каже, вековима чинили његови преци. Посетио је Црну Гору и приморје 2021. године. Наводи да је заљубљен у Херцег Нови, Котор и Будву. 

Учествује у јавним дебатама, бавећи се анализом правосудних и уставних питања.

Из политичког естаблишмента издваја га његова љубав према борилачким вештинама – Брновић има црни појас у каратеу. Постао је популаран, или виралан, међу млађом популацијом, откако је снимао промотивне спотове у којима демонстрира вештине управљања нунчакама.