Predviđanja su da će za dva meseca čak 70 posto ljudi biti zaraženo, zašto je ipak važno da nosimo maske

Profesor Radan Stojanović ističe da smo svedoci da brojke zaraženih omikron sojem rastu kako kod nas tako i u svetu i da je, na sreću, još uvek malo hospitalizovanih.

Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto je to tako. Da li je veliki broj ljudi već preboleo infekciju, određen broj ljudi je vakcinisan i treća stvar je da je omikron takav da izaziva lakšu kliničku sliku.

"Studija iz Južne Afrike pokazuje da svaki od ova tri parametra u određenom procentu doprinosi ovakvom nalazu. Kako će biti u budućnosti, ne znamo. Kada su u pitanju epidemijske mere, neke zemlje se striktno pridržavaju mera, neke se u tom smislu otvaraju, ublažavaju mere. U našoj zemlji se jako mali broj ljudi pridržava mera. Situacija nije ružičasta, vakcinacija je stala i ostaje da se uzdamo u omikron soj i blage kliničke slike i nadamo se da će tako biti i dalje", smatra prof. Stojanović.

Dodaje da su mišljenja svetskih stručnjaka da je jako teško odbraniti se od omikrona i da je zaražavanje velikog broja ljudi neminovnost.

"Naši uvaženi epidemiolozi kažu da će u naredna dva meseca čak 70 posto građana biti zaraženo. Onda se postavlja pitanje zašto da sprovodimo mere ako ćemo se svi zaraziti. Odgovor je jednostavan – mere treba sprovoditi da bi se usporila brzina rasta zaraženih. Imaćemo u jednom trenutku ogroman broj zaraženih što će kompromitovati ne samo rad zdravstvenog sistema, već i ekonomskog, mnogo će ljudi biti na bolovanju i neće imati ko da radi", smatra Stojanović.

Novi lekovi – molnupiravir i paxlovid

Omikron se zadržava uglavnom u gornjim disajnim putevima, ređe izaziva upale pluća i  ozbiljnija stanja. Novi lekovi, koji se od nove godine koriste u kovid ambulantama – molnupiravir i paxlovid, na različit način inhibiraju deobe virusa.

"Ovi lekovi sprečavaju deobu virusa i ono što je važno da je njihov mehanizam dejstva takav da je on nezavistan od promene na spajk proteinu što karakteriše svaku sledeću mutantu. Za očekivati je da ispolje dobru efkasnost kako protiv omikron soja tako i protiv eventualno novog, nadolazećeg soja", kaže klinički farmakolog i toksikolog.

Prema njegovim rečima, građani treba da znaju da to nisu lekovi za sve osobe. Ti lekovi se ne daju pacijentima koji imaju teške kliničke slike, trudnicama, dojiljama, mlađima od 18 godina. Oni su za pacijente koji imamu blage do umerene forme bolesti i bar jedan faktor rizika da dođe do teške forme. Taj faktor rizika je ili starija životna dob, preko 60 godina, hronične bolesti kardiovaskularnog sistema, bubrega, jetre ili su to imunokompromitovani ljudi koji ne bi dobro odgovorili na vakcinaciju.

Dodaje da su molnupiravir i paxlovid dobili odobrenje regulatornih tela i na osnovu toga su ih naši stručnjaci uvrstili u protokol broj 13.

"Kada neko kaže protokol broj 13 ispada da se luta u terapijskom smislu, međutim, svaki novi protokol je rezultat sprovedenih klinčkih ispitivanja, jer su određeni lekovi pokazali zavidan stepen efikasnosti i bezbednosti i zahvaljujući tome su se našli u protokolu. Neki lekovi su ispadali iz protokola, jer nisu ispunli očekivanja", objašnjava Stojanović.

Smatra da uvek ima rešenja i da pored ovih antivirusnih lekova postoji jedan stariji i on se daje ljudima koji nemaju faktore rizika. Pored toga, na raspolaganju su i mononukleanska antitela.

"Od početka pandemije mi smo pokušali da nađemo efikasan i bezbedan lek. Kako se kretala pandemija tako su se pojavljivale nove mutante koje je karekterisao veliki broj promena na spajk proteinu. Određena mononukleanska antitela se upravo vezuju za taj spajk protein i sprečavaju da virus uđe u organizam su izgubla na efkasnosti. Međutim, na svu sreću, imamo mononukleanska antitela po imenu sotrovimab, koji omogućavaju da se daju građanima intravenski u jednoj dozi, kod starijih od 12 godina i ono što je interesantno da je sotrovimab i dalje sačuvao visoku efkasnost prema omkron soju", kaže klinički farmakolog Radan Stojanović.

Novi lek Astra–Zeneke

Očekuje se novi lek Astra-Zeneke koji bi trebalo da da imunitet i za omikron, koji bi trajao šest meseci.

"Taj lek je kombinacija dva mononukleanska antitela koji se vezuju za spajk protein na dva različita mesta i na taj način sprečavaju ulazak virusa u ćeliju. To je jedini lek koji je dobio dozvolu u prevenciji kod osoba starijh od 12 godina. Kandidati za njega su ljudi koji su imunokompromitovani, da li zbog prirode same bolesti ili uzimaju lekove iz grupe imunosupresiva, kojim 'spuštaju' imunitet i ljudi kod kojih se javljaju određena neželjena dejstva posle prve doze vakcine ili ne smeju da prime vakcinu zbog određenih oboljenja", objašnjava Stojanović.

Dodaje da je lek komforan za primenu, daje se intramuskularno u jednoj dozi i klinička isptivanja su vrlo ohrabrujuća. Pokazano je da oko 80 posto, u poređenju sa placebom, sprečavaju simptomatski oblik kovida u perodu od šest meseci od kada je davan lek.

U ispitavnjima nije bilo omikron soja tako da podaci važe za delta soj i to je bio razlog što su bila potrebna dodatna ispitivanja, pre svega laboratorijska. Ona su urađena i rezultati su ohrabrujući,  pokazuju da je preparat Astra-Zeneke zadržao efikasnost i kada je u pitanju omikron soj.

Kineska vakcina u spreju

U Kini najavljuju vakcinu u spreju, koja bi se preko nosa unosila u organizam. Stojanović smatra da je to nova tehnika davanja vakcine.

Prednost te vakcine je što je komforna za primenu, drugo, osiguralo bi se da pri prvom kontaktu organizma sa virusom deluje i treće, na taj način bi se smanjilo širenje virusa među ljudima.

"Te vakcine su u ranoj fazi razvoja i možda ne treba širiti preveliki optimizam. Pre mislim da će doći na repu pandemije", smatra profesor Stojanović.

Kada je reč o maskama, ističe da je svaka maska dobra – i hirurška, ali je N95 efkasnija.

"Mislim da dostupnost maski nije problem sa kojim se suočavamo, već je problem što građani ne nose maske. Izbegavanje nošenja maski nije znak pokazivanja hrabrosti. Nošenje maski je znak solidarnosti, najjeftnije, a vrlo efikasno u sprečavanju širenja koronavirusa", poručuje prof. dr Radan Stojanović.