Stručnjaci razrešavaju najčešće dileme građana o vakcinaciji

Nedelju za nama obeležila je priča o "Astra-Zenekinoj" vakcini. Neke zemlje su obustavile njenu primenu, druge su je ograničile na starije građane. Imaju li razloga za brigu naši građani koju su primili tu vakcinu?

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije rekao je da ne postoji nijedan jedini slučaj bilo kakvih problema, tromboembolijskih, sa krvnim ugrušcima koji su dovedeni u vezu sa "Astra-Zenekinom" vakcinom u Republici Srbiji.

"Imali smo sastanak sa Evropskom agencijom za lekove početkom nedelje, njihova je odluka  bila jasna i nedvosmislena, pojedine zemlje EU su uradile nešto drugo, ali to je mimo odluke centralnog tela EU, pratimo preporuke, pažljivo proučavamo, imamo izveštaje na dnevnom nivou o neželjenim reakcijama i ništa sporno nimo videli", naveo je Zelić.

Prema njegovim rečima, svi koji su primili prvu dozu bez ikakvih problema mogu da prime i drugu, da postoji bilo kakav problem, Agencija bi reagovala.

Dilema koja je od početka vakcinacije izbila u prvi plan jeste da li vakcina može da utiče na plodnost?

Imunolog Srđa Janković rekao je da ovde ne postoje apsolutno nikakvi argumenti koji stoje iza takve tvrdnje.

"I kao što sam u razgovoru sa studentima uradio, usudio bih se da ponovo citiram Homera u Đurićevom prevodu: kada Homerovi junaci u Ilijadi i Odiseji ne znaju odgovor na pitanje, oni odgovaraju ‘zlo je zborit nasumice’. To nas opominje na nešto na šta mnogi danas nemaju dovoljno svesti, kada neko napamet nešto kaže bez argumenata, to uplaši ljude i napravi veliku štetu", istakao je Janković.

Dodao je da nema nikakve veze između problema sa plodnošću i bilo koje vakcine, da nema nikakvog razloga da se pravi takva veza, ne samo da nema dokaza, nego ni razumnih razloga za pretpostavku da bi vakcina mogla da izazove bilo kakav problem u tom smislu. 

Koronavirus najviše posledica ostavlja na pluća. S druge strane, rak pluća je najčešće maligno oboljenje u Srbiji. Da li takvi bolesnici treba da prime vakcinu?

Direktorka Klinike za pulmologiju doktorka Violeta Vučenić Mihailović smatra da bi svi bolesnici trebalo da prime vakcinu, ne u onoj fazi, u trenutku kada primaju citoterapiju ili imunoterapiju, ali treba izabrati raspon između.

"Obično su to protokoli na tri nedelje, treba gađati negde u sredini između dva protokola, prva doza, i opet revakcinacija između dva protokola. To je otprilike razuman period, kada organizam može da napravi dobar odgovor između imunoterapija na vakcinu", navela je doktorka.

Da li treba praviti izbor, koju vakcinu primiti?

"Kažu da je najbolja ona koja je dostupna, mi na sreću imamo dostupne četiri vakcine. Nema praktično izbora, samo se što pre vakcinisati", poručila je doktorka.

Kada je reč o onima koji imaju astmu ili su hronični bronici, doktorka kaže da bi bilo vrlo poželjno i praktično neophodno da se imunizuju.

Da li se transplantiranim pacijentima preporučuje vakcinacija?

Direktor Klinike za kardiohirurgiju KCS Svetozar Putnik rekao je da sada ima jakih validnih dokaza da su kardiovaskularni bolesnici najugroženiji od kovid infekcije i, s druge strane, ima apsolutno dovoljno dokaza da kažemo da je vakcinacija za te bolesnike prioritet, odnosno da su ti ljudi prvi koji treba da budu vakcinisani.

"S druge strane, za transplantirane bolesnike, naravno, naše Svetsko udruženje za transplantaciju solidnih organa preporučuje vakcinaciju svih transplantiranih bolesnika po određenom režimu koji nije komplikovan, dakle vrlo prost odgovor – apsolutno da", napomenuo je Putnik.