Glavobolja za medicinski deo Kriznog štaba, uporedni podaci zabrinjavajući

Poslednjih dana u Srbiji vodi se polemika o merama za sprečavanje širenja koronavirusa. Medicinski deo Kriznog štaba traži oštrije mere i zatvaranje na duži period, a sa druge strane se čuju glasovi da je potrebno da funkcioniše i ekonomija da bi se sačuvala radna mesta i da bi se zaradio novac za medicinsku opremu i lečenje.

Kako vreme odmiče, epidemiolozi ističu da je potreban duži period oštrijih mera, dok premijerka ističe da se uvek traži balans između epidemioloških mera i ekonomije.

Kako izgleda epidemiološka situacija u Srbiji, godinu dana nakon prvog otkrivenog slučaja? Iako je polemika o merama aktivna, svi su saglasni da brojevi nisu dobri.

Broj zaraženih je prvi broj koji svi gledaju jer iz njega proizilaze svi drugi podaci o smrtnosti i opterećenosti zdravstvenog sistema, na osnovu kojih se i donose mere.

U javnosti je gotovo nezapaženo prošao podatak od pre nekoliko dana da je u Srbiji od početka epidemije registrovano više od pola miliona zaraženih.

Na današnji dan pre godinu dana imali smo 46 zaražanih, i živeli smo u neizvesnosti kakva nas epidemija čeka. Verovatno niko nije ni slutio da se u današnje vreme još neće ni nazirati kraj.

Do sada je registrovano ukupno 516.277 slučajeva zaraze. Međutim, trenutno je najvažnija aktuelna situacija kada u jednom danu imamo oko 4.500 zaraženih. Primera radi, otprilike toliko ukupno zaraženih smo imali prvog meseca epidemije.

Od prvog januara do danas, registrovano je 176.280 slučajeva, koliko je bilo prošle godine u periodu od marta do početka decembra.

Zanimljiva je kriva koja pokazuje broj zabeleženih slučajeva po danima. Od početka godine ona je bila u stagnaciji pa u blagom padu sve do 15. februara kada je registrovano 1.386 novozaraženih.

Epidemiolozi i lekari tada su strahovali od vikenda i spojenih prazničnih dana, kao i od situacije na skijalištima.

Nažalost, njihov strah se pokazao kao opravdan, i tačno se vidi da kriva od tog datuma počinje da se penje. Broj zaraženih danas iznosi 4.226.

Kao što smo napomenuli, najviše brinu podaci o broju preminulih i broju hospitalizovanih osoba.

Prema poslednjem dnevnom preseku, od posledica koronavirusa u Srbiji je preminulo 25 osoba, a od početka epidemije ukupno 4.719. Procenat smrtnosti je 0,91 odsto.

Izgrađene su dve velike kovid bolnice, u Batajnici i u Kruševcu, ali lekari rade na ivici snage. Uz to, epidemija traje predugo. Trenutno je u bolnici skoro četiri i po hiljade osoba.

Direktori kovid bolnica upzoravaju da više nemaju gde da smeštaju pacijente, a pre nekoliko dana je ponovo u kovid sistem vraćen KBC Zvezdara. Ako se ova epidemiološka situacija nastavi, preti opasnost da se i druge bolnice vrate u kovid sistem, čime se dodatno ugrožava lečenje nekovid pacijenata.

Takođe, u opasnosti je i proces imunizacije stanovništva koji je dobro počeo.  Prema podacima Vlade Srbije, do jutros je u Srbiji izvršeno 1.957.065 vakcinacija. Drugu dozu je primilo 738.756 građana. 

To su podaci koji ohrabruju, jer mnogi imunolozi i epidemiolozi ističu da je vakcinacija svetlo na kraju tunela. Međutim, stručnjaci apeluju na građane da se ne opuštaju posle vakcine i da i dalje primenjuju zaštitne i preventivne mere. 

Mnogo puta do sada je istaknuto da se građani mogu smatrati zaštićenima tek dve, tri nedelje  posle druge doze vakcine, ali da bi i tada trebalo da poštuju mere.  

Zbog loših podataka i zbog sistema imunizacije koji je uzeo maha, korona-žurke, druga okupljanja i nepoštovanja mera nisu prihvatljiv način ponašanja. Postoje ljudi koji godinu dana poštuju sve mere, paze se, odazovu se na poziv za vakcinaciju, i u periodu između dve doze ili neposredno posle druge doze neki član porodice ili neki poznanik im donese kovid. 

Takođe, pojavili su se novi sojevi virusa za koje je do sada dokazano da su zarazniji. Ukoliko se dozvoli intenzivna transmisija virusa u periodu dok traje imunizacija, postoji opasnost stvaranja još zaraznijih sojeva.  

Dok se sve češće priča o mogućnostima i uslovima za putovanje, borba sa virusom traje u punom obimu. Da bi se život približio stanju pre epidemije, potrebno je da svi poštujemo mere, jer virus ne može da se širi ukoliko mu to ne dozvolimo.