Čarobni štapić ili deo rešenja - stručnjaci objašnjavaju ključne razlike među vakcinama

Učesnici emisije Upitnik koji su želeli da približe i odgovore na sve nedoumice koje građani imaju oko buduće vakcinacije sami su sigurni da će primiti vakcinu čim im bude dostupna.

"Nadam se da ću među prvima primiti vakcinu kada moja zdrastvena ustanova dođe ne red jer želim da dam i lični primer, rekao je član Kriznog štaba dr Srđa Janković.

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek kaže da iako imamo poslednjih nekoliko dana smanjen broj obolelih zabrinjava i dalje visok priliv u bolnice gde je već hospitalizovano više od 9.700 bolesnika, a jedinice intezivne nege su i dalje pune.

"Počeli smo imunizaciju od gerontoloških centara jer je ta populacija najosetljivija. Vakcinisano je 850 korisnika i nije bilo značajnih neželjenih dejstava osim blagog crvenila i bola na ubodnom mestu ili kratkotrajnih glavobolja", rekao je Đerlek.

Za osobe sa hroničnim bolestima konsultovaće se stručnjaci 

Vakcinacija se ne radi kod trudnica i dece jer nije bilo vremena za dodatna ispitivanja za te grupe što ne znači da ona ne bi bila bezbedna i za njih, kaže imunolog dr Srđa Janković. 

"Neće biti vakcinisana deca pre 18 godina, a gornja granica za primanje vakcine ne poistoji. Čak i slabiji imunski odgovor je bolji nego nikakav", naglasio je Janković.

Đerlek kaže da će se za određena hronična oboljenja konsultovati stručnjaci da bi se znalo da li je neko kandidat za vakcinu ili ne.

"Hronični bolesnici naravno mogu da prime vakcinu, osim ako njihova bolest nije trenutno u akutnoj odnosno zapaljenskoj fazi. Onda se sačeka da to prođe i onda mogu da prime vakcinu", objasnio je Janković.

I virusolog dr Milanko Šekler kaže da će se vakcinisati jer ga na to navodi višedecenijsko iskustvo rada sa živinom za koje postoji preko 15 vakcina protiv koronavirusa.

"Što se tiče vakcina za ljude postoji gruba podela na neaktivisane, gde je virus potpuno mrtav i one bi trebale da su najbezbednije. To su, recimo kineske vakcine. Te vakcine su najkomplikovanije i najskuplje za proizvodnju. Druga je ruska koja koristi adenoviruse odnosno vektore u koje je ugrađen deo koronavirusa. One stimulišu imunitet. 'Fajzerova' vakcina koristi potpuno novi način i ona je kao i 'Modernina' za sada odobrena za hitna korišćenja", objasnio je Šekler.

I uz vakcinu poštovati mere 

Janković se ne slaže da bilo koja vakcina nije bezbedna jer one moraju da prođu provere bezbednosti i delotvornosti. Broj ispitanika je isti kao i u bilo kojoj proceduri samo što su one tu proceduru prošle brže.

"Kada nemamo pandemiju regulatori zaziru od novih tehnologija, ali to ne znači da one nisu bezbedne. Uobičajeno je da se vakcine i dalje ispituju i proveravaju i po dobijanju odobrenja. Rizik je mnogo manji nego kod mnogih lekova i vakcina koje su već u upotrebi", kaže Janković.

Đerlek kaže da posle prve doze oni koji su primili vakcinu još nisu dovoljno zaštićeni i treba sačekati drugu dozu da bi se stekao imunitet.

Janković ističe da vakcina nije čarobni štapić i da sve mere koje su na snazi treba da se primenjuju dok god postoji epidemija.

Šekler kaže da vakcina ne garantuje da neko ne može da se zarazi ili da prenosi virus dalje. Vakcina je, dodaje, deo rešenja, a ne potpuno rešenje i mere moraju da se poštuju.

Vakcinacija nije obavezna već dobrovoljna ali će biti otvoreni kol centri gde će zainteresovani građani moći da se informišu i prijave za imunizaciju. On je pozvao građane da iskoriste priliku i da se vakcinišu.

"Ni ne razmišlja se o prinudnoj imunizaciji. Svaki građanin će dobiti formular pre vakcinacije gde će se izjasnisiti da dobrovoljno prihvata imunizaciju", objasnio je Đerlek.

"Kovid 19 neće nestati"

Đerlek navodi da se prati da li će doći do prelivanja novog soja koronavirusa iz Velike Britanije i drugih zemalja.

Srđa Janković napominje da se razmatralo ukidanje letova iz Velike Britanije, ali ističe da strah od jedne mutacije virusa može i sada jeste preteran.

Mutacije su, dodaje, prirodna pojava, dešavaju se i samo retko menjaju osobine virusa. Ovde je došlo do mutacije koja menja jednu osobinu - lakoće prenošenja.

Šekler napominje da ne postoji posebna mutacija virusa koji su opasniji. To se ne tiče uglavnom kliničke slike.

"Kada počne da se primenjuje vakcinacija, kada virus i dalje bude pokušao da zarazi i dalje one koji su preboleli i one koji su vakcinisani, virus će imati pritisak da mutira. Krajnje rešenje je da se napravi ekvilibrijum sa virusom. Mi ga nećemo iskoreniti, kovid neće nestati. On će postati jedan od četiri humana koronavirusa", naglasio je Šekler.

Đerlek napominje da je u ovom trenutku vakcina dovoljna da pokrije i novi soj koronavirusa.

"Da ne znam da sam preboleo primio bih rusku, da znam da sam preboleo primio bih kinesku. Primio bih svakako i Fajzerovu i Moderninu, to je moj stav", napominje Šekler.

Janković ukazuje da svaka vakcina koja je registrovana provereno bezbedna i delotvorna u velikoj meri.

Đerlek: Kao pojedinac potpisujete dobrovoljni pristanak

Dr Mirsad Đerlek navodi da je operativni plan imunizacije sačinio Stručni komitet za imunizaciju i "Batut".

"Već smo počeli sa starima, oni koji su kod kuća isto, a posle dolaze zdravstveni radnici podeljeni u sedam grupa, druga polovina januara. Prvo ljudi koji rade u intenzivnoj nezi, u kovid bolnicama, u ambulantama domova zdravlja i trijažnim centrima, ljudi koji rade u laboratorijama gde je dijagnostika kovid cenmtara. Ali, moramo vakcinisati i zdravstvene radnika koji rade u non kovid sistemu, u jedinicama intenzivne nege, hirurškim odeljenjima, ostalim odeljenjima i na kraju u domovima zdravlja", naglasio je Đerlek.

Pored toga mora se vakcinisati i starija populacija starija od 75 godina u opštoj populaciji.

"Postoje formulari gde se vi kao pojedinac izjašnjavate, gde ćete potpisati dobrovoljni pristanak na imunizaciju", naveo je Đerlek.

Prva doza imunizacije zavisi od količine vakcine koju ćemo imati na lageru.

"Ovo je jedan od najboljih poklona za Novu godinu", naglasio je Đerlek.