Doktor Radovanović je bio na ivici smrti, a o svojoj borbi sa koronom je napisao dnevnik

Doktor Milan Radovanović kaže da je danas 46. dan otkako je osetio prve simptome kovida 19 - blagu slabost i grebanje u grlu.

"Ni sam nisam verovao da se radi o početku korone i jedne dramatične borbe za život. Na nagovor supruge sam se istog dana izolovao u drugom stanu, da bi sutradan bolest uzela maha. Potvrđena mi je dijagnoza brzim antigenskim testom 31. oktobra u kasnim večernjim satima", seća se Radovanović.

Kaže da je narednih dana u kućnim uslovima sam sebi uključivao terapiju, da bi već trećeg osetio iznemoglost i shvatio da više ne može sam.

"I kao čovek i kao lekar sve vreme sam prepoznavao simptome i i shvatao da li bolest ide u dobrom ili lošem pravcu. Hospitalizovan sam i naredna 24 dana lečen na Infektivnoj klinici, gde sam 11 dana bio na aparatu koji obezbeđuje visok protok kiseonika", priča Radovanović.

"Moje dobre kovid vile"

Doktor Radovanović ističe da je dnevnik pisao dok je bio u bolnici, a da sada po sećanju verovatno ne bi napisao ni deseti deo toga.

"Trudimo se da u životu loše stvari potisnemo i da gledamo samo pozitivnu stranu. Bilo je svega nekoliko dana kada sam bio na ivici smrti, gde nisam imao snage da pišem, ali sam u trenucima makar i najmanjeg poboljšanja ukucavao podatke u telefon", kaže Radovanović.

Seća se da je osim dnevnika u telefon pisao i zapažanja o svojim kolegama koje je nazvao "moje dobre kovid vile".

"To su ljudi koji su zaslužni za moje izlečenje i ljudi koji svakog dana ostavljaju svoju dušu, a neki nažalost i život u borbi protiv ove opake pošasti koja nas je spopala", naglašava Radovanović.

"Razmišljao sam o porodici i shvatio da ne mogu sami"

Doktor Radovanović kaže da mu je najteže bilo kada je shvatio da su zaraženi i članovi njegove porodice - supruga koja je anesteziolog i starije dete.

"Tada uopšte nisam mislio o sebi i ishodu moje bolesti. Nisam imao strah. Razmišljao sam samo o porodici shvatajući da ne mogu sami. Tada sam se borio ne samo za svoj život nego i za život i budućnost svoje porodice", naglašava Radovanović.

Kaže da je od početka aktivno učestvovao u lečenju kovid pacijenata, ali odgovorno tvrdi da se nije zarazio na poslu jer je čak i pre zvaničnog proglašenja epidemije nosio zaštitnu opremu.

"Najviše sumnjamo da je bolest ušla u porodicu preko najmlađeg deteta koje nije imalo simptome, kao što značajan broj osoba mlađe životne dobi prolazi", navodi Radovanović.

Kaže da čovek posle svega nauči da ceni život više nego što ga je cenio ranije.

"Bio sam svedok da su doktori koji su me lečili zajedno plakali sa mnom kada mi je bilo teško i veselili se kada smo videli naznake da stavri kreću na bolje", ističe Radovanović.

"Kada imamo teško obolelog, imamo čoveka koji je na neki način invalid"

Kragujevac je danas treći u Srbiji po broju zaraženih , a doktor Radovanović kaže da se mere poštuju, ali ne u dovoljnom obimu.

"Izgleda da nam je trebalo da imamo između pet i osam hiljada novozaraženih i da skoro u svakoj zgradi znamo nekoga ko je teško oboleo. Ne prođe dan, a da ne saznamo i za ljude koji su iz zdravstvenog sektora. Kada imamo teško obolelog, imamo čoveka koji je na neki način invalid. Njegov oporavak, pa ni moj, nikada neće biti potpun i pitanje je koliko će ko biti sposoban da se vrati svojim obavezama", ističe Radovanović.

Apeluje na mlađe osobe da se izbegavaju masovna okupljanja i okrenu se porodici.