Kisić Tepavčević: Najveći broj potvrđenih slučajeva, ali ima razloga za blagi optimizam

Na konferenciji za medije Kriznog štaba rečeno je da je u poslednja 24 sata preminulo još 8 osoba od posledica infekcije koronavirusom, a zaraženo je još 467 osoba. Testirano je 10.381 osoba, a na respiratorima je 169 pacijenata.

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević je rekla da je preminulo šest osoba muškog pola i dve osobe ženskog pola.

Kaže da je zabeležen do sada najveći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije.

"Imamo mesta za blagi optimizam, poslednjih dana se smanjuje broj osoba koje zahtevaju hospitalizaciju i smanjuje se broj pregleda u kovid ambulantama", rekla je Kisić Tepavčevićeva.

Na području Beograda u poslednja 24 časa bilo je manje od 2.000 pregleda, a prosek je bio 2.700 u proteklim danima, ukazala je Kisić Tepavčevićeva.

Navodi da je Beograd i sada najveće žarište kada je u pitanju apsolutni broj slučajeva infekcije, a slede Kragujevac i Novi Sad.

"U toku današnjeg dana najviša stopa obolevanja je u Kragujevcu", kaže zamenica direktora Instituta "Batut".

Prema njenim rečima, žarišta su i Šabac i Kraljevo, krizni štabovi donose i koriguju sve odluke u cilju suzbijanja epidemije.

Infektolog Mijomir Pelemiš je rekao da je bilo problema sa smeštajem bolesnika u Beogradu, ali da više nema takvih problema, pacijenti se upućuju u unutrašnjost, a primani su bolesnici u Beogradu.

Prema njegovim rečima, otvoreni su dodatni kapaciteti, u Beogradu ima dovoljno mesta.

Poznato je kako možemo da sprečimo da se ne inficiramo 

Darija Kisić Tepavčević kaže da kada je u pitanju smrtnost - broj umrlih kroz ukupan broj potvrđenih slučajeva - održava se na nivou od početka epidemije.

"Sada imamo zbog intenzivnijeg prenošenja virusa, veći broj slučajeva kao i situaciju da se hospitalizuju osobe koje imaju srednje tešku ili tešku pneumoniju za razliku od prve faze kada su svi bili hospitalizovani. Tako da su u bolnici sa najtežim formama bolesti - stiče se utisak da su teže forme bolesti - jesu za one koji su u bolnici, ali je daleko veći broj inficiranih osoba, tako da kada je u pitanju stopa mortaliteta održava se u granicama kao na početku", objasnila je Kisić Tepavčevićeva.

Prema njenim rečima, sve više saznanja imamo i virusu, on pokazuje afinitet i prema različitim organima, a ne samo prema respiratornim organima.

Napominje da bez obzira na to kakav je virus, poznato je kako možemo da sprečimo da se ne inficiramo.

Fizička distanca, ponavlja, sprečava prenošenje virusa, moramo da peremo ruke i da nosimo masku bez obzira na to koliko se osećali zdravi.

O kliničkoj slici i kolektivnom imunitetu

Prof. Pelemiš je govoreći o kliničkoj slici, rekao da je karakteristično za mnoge viruse da napadaju organe i ukazuje da su pneumonije teže.

"Masa drugih virusa to radi, virus koji uzrokuje mišju goznicu, ovčje boginje, uzorokuju teške peneumonije", kaže Pelemiš.

I bolesnici koji nisu priključeni na respiratore primaju kiseonik na različite načine. Nije tačno da je bolest sada blaža, istakao je Pelemiš. 

Pelemiš je rekao da svi uzrasti obolevaju od ove bolesti, ali ishod je različit.

"Na današnji dan u KBC Dragiša Mišović imamo 12 dece i šest majki. U Nišu šestoro dece i Šapcu troje dece. Svi su dobro, ali to je dokaz da moramo da čuvamo i decu jer se i ona zaražavaju", rekao je Pelemiš.

Govoreći o kolektivnom imunitetu, Kisić Tepavčević kaže da je u toku studija o kolektivnom imunitetu. Kada je urađeno pilot istrazivanje objavljeno je da je stepen kolektivnog imuniteta sedam odsto.

Dr Srđa Janković je ukazao da smo daleko od bilo kakvog praga kolektivnog imuniteta i da naša strategija ne podrazumeva da će u ovoj fazi biti usporena epidemija što se veći broj ljudi prokužio.

Pelemiš kaže da su građani postali savesniji. Pozvao je, kako kaže, uvažene kolege lekare koji su potpisali inicijativu za smenu Kriznog štaba i koji kritikuju rad aktuelnog sastava tog štaba da se zajedno bore protiv zajedničkog neprijatelja, a ne da se, kako navodi, bave politikom.

Darija Kisić Tepavčević je na kraju rekla da se razmatra uvođenje karantina za osobe koje dolaze iz drugih zemalja.