Prvi put više od 5.000 testiranih

U Srbiji je u poslednja 24 sata registrovano 296 novih slučajeva koronavirusa, a testirana je 5.051 osoba. Ukupan broj potvrđenih slučajeva sada je 7.779.

Hospitalizovano je ukupno 3.135 pacijenata, a 91 je na respiratoru.

Od poslednjeg izveštaja preminulo je sedam osoba. Na konferenciji je rečeno da su od toga četiri osobe iz Gerontološkog centra u Nišu. Sada je ukupan broj preminulih od koronavirusa u Srbiji 151. Izlečena su 1.152 pacijenta.

Zoran Gojković je rekao da je prvi put testirano više od 5.000 osoba i da Srbije ubedljivo najviše testira od svih u regionu.

"To je jasna politika da ništa nećemo da krijemo, da ćemo što je više moguće građana da testiramo i otvaramo kapacitete. Na tome ćemo insistirati", rekao je Gojković.

Naveo je da je trenutno dobra situacija u Novom Sadu, da je u Beogradu stabilizovala ali da je daleko od idealne.

Kada je reč o situaciji u Nišu, Gojković je rekao da je ona pod kontrolom, ali da mora još više da se radi i testira. Poručuje da postoji veća odgovornost građana Južne Srbije. 

Kao trenutni problem Gojković je naveo situaciju u Negotinu, jer je tamo u poslednja 24 sata 26 građana bilo pozitivno. Istakao je da su epidemiološke ekipe na terenu i da će u dogledno vreme postojati tačni podaci.  

Kako se sistem širio, tako će se i vraćati na staro

Zoran Gojković je rekao da su pripremljeni veliki kapaciteti za eventualni teži udar virusa.

"Još smo daleko od toga da budemo u bezbednoj zoni. Moramo još mnogo da radimo na tome da bismo se vratili u stanje neposredno pre same epidemije. Naravno da ćemo jedan deo bolničkih kapaciteta, kako vreme ide, vratiti u njihovu osnovnu svrhu jer nema potrebe da ne budu iskorišćeni za one koji nisu kovid pacijenti", rekao je Gojković.  

Dodao je i da će tokom ove ili sledeće nedelje početi da se rade i odložene urgencije i da će se sistem polako vraćati na početak.  

"To će ponovo zahtevati izmenu režima rada, i sigurno, kako se broj obolelih bude smanjivao da će se pojedinačni kovid centri zatvarati. Kao što smo se širili, sada ćemo se vraćati na početak", naveo je Gojković. 

Poručio je da će zdravstveni radnici raditi u drugačijim uslovima, uz enormno povećanje mera opreza da ne bi bilo ozbiljnijih intrahospitalnih infekcija.  

"To je imperativ u sledećem periodu. Zdravstveni sistem čekaju novi izazovi. I to će opet najviše zavisiti od toga da nemamo nikakvih iskakanja", rekao je. 

Moramo, kako je istakao, da se prilagodimo i to je svrha cele evolucije: "samo prilagodljivost je uslov za preživljavanje".  

Mere za zaštitu starijih najznačajnije 

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević je rekla da podaci pokazuju da je starija populacija sa pridruženim bolestima najosetljivija i da se kod njih javljaju najteže forme bolesti.

Kaže da se to dešava čak i kada je u našoj populaciji došlo do slabljenja virusa. Kao primer navela je to što su preminule četiri osobe iz Gerontološkog centra u Nišu, iako su u početku svi imali blage simptome, ili ih uopšte nisu imali, i što su odmah hospitalizovani.

Ističe da to pokazuje nepredvidivost virusa i kliničkog toka. Pogotovo u populaciji najstarijih osoba, gde može da dođe do pogoršanja koje će da se završi fatalno.

"Sve mere za zaštitu najstarijih jesu i najznačajnije mere kada je u pitanju prevencija širenja epidemije", rekla je Darija Kisić Tepavčević.

Na pitanje o slabljenju virusa, rekla je da prethodnih nedelja bio cilj da se zaustavi progresivno širenje u populaciji, jer je bilo nemoguće sprečiti virus da uđe u populaciju.

Objašnjava da se sve procene daju na osnovu istraživanja i pokazatelja i da epidemiologija u 21. veku nije isključive vezana za mere opšte prevencije jer postoje sofisticirana istraživanja i indikatori.

Kako kaže, ono što u ovom trenutku ukazuje na slabljenje virusa jeste sposobnost da izazove teže forme bolesti jer je došlo do inverzije težine kliničke slike. Na samom početku većina pacijenata je imala teže oblike pneumonije, a blagih formi je bilo malo. Danas je situacija obrnuta.

Dodala je da čak dolazi i do blagog produženja inkubacionog perioda sa tri do pet dana na pet do sedam. To, kako je rekla, govori da je manja infektivna doza virusa u cirkulaciji.

Ističe da se sve to pokazuje u poslednjih nekoliko nedelja i da se nada da će se tako nastaviti.

Rekla je da je danas procenat pozitivnost sličan kao juče, manji od šest odsto i da će se u narednom periodu raditi intenzivna testiranja.

Zoran Gojković je rekao da još uvek ne znamo sve o virusu i da niko ne može da kaže da sve zna.

"Zato nas i brine da slučajno ne dođe do novih dešavanja i epidemiološke aktivnosti virusa koja će doneti drugačiju sliku", rekao je Gojković

Navodi da je to nešto sa čim se susreće cela planeta i da je od početka najvažniji cilj bio sprečavanje eksponencijalnog rasta broja obolelih.

Rezultate niko ne može da ospori 

Govoreći o zaštitnoj opremi, Gojković je rekao da je Srbija od početka krize uspela da obezbedi sve što je neophodno za radnike i zdravstveni sistem Srbije, ističući da to pokazuju i rezultati.

"Rezultati su prosti i jasni. Od početka smo govorili da je naš jedini cilj da što manje građana tragično završi. Mi danas imamo rezultate koji su, ako gledamo taj segment, možda među najubedljivijima ne samo u Evropi nego i šire. Imamo dva umrla građanina na 100.000 stanovnika", rekao je Gojković.

Kaže da, ako se porede slične zemlje u Evropi prema tim procentima, Srbija je deset puta bolja od Švajcarske. Ističe da je smrtnost 156 puta veća u Španiji, a 177 puta u Italiji.

"To je rezultat politike države Srbije, zasluga zdravstva i građana Srbije. I to niko ne može da ospori", rekao je Gojković.

Navodi i da je upućena pomoć Italiji jer su Srbi human narod i Srbija ima dovoljno svega da može da pomogne prijateljima.

Podseća da je Italija veliki prijatelj Srbije i da su među prvima pružili pomoć tokom poplava 2014. godine.

"Kada smo mi bili u početku krize, prijatelji su bili tu da nam pomognu. Zato prijateljstva treba čuvati i gledati u budućnost", naveo je Gojković. 

Svi zdravstveni radnici imaju neophodnu opremu 

Napomenuo je da svi zdravstveni radnici imaju apsolutno obezbeđenu ličnu zaštitnu opremu u skladu sa poslovima koje obavljaju.

"Ne znači da treba da demonstriramo da imamo opremu ako obučeno 120.000 ljudi u skafandere da bismo to dokazali", rekao je Gojković.

Smatra da se to vidi i po broju zdravstvenih radnika koji su oboleli.

Dodao je i da domaće firme uveliko rade na proizvodnji zaštitne opreme i da će raditi sve više.

"Srbija se sprema, organizovana je i ima kapacitet da sama proizvede jedan veliki deo opreme i snabde građanstvo i zaposlene", naveo je pokrajinski sekretar za zdravstvo.