Pandemija nije zaustavila strana ulaganja u Srbiji – gde je najviše investirano

Konkurs za zaposlenje je stalno otvoren – potrebni radnici čim pre, to je poruka iz nemačke kompanije "Forverk" iz Čačka koja je do sada zaposlila četiri stotine radnika. Investicije i u pandemiji nisu prestale, naprotiv.

"Cela ta nesrećna situacija sa koronom nama je samo ubrzala planove i već smo deo planova za sledeću godinu realizovali ove godine", kaže Nenad Medenica, generalni direktor fabrike "Forverk".

Od početka godine, investirano je milijardu i 900 miliona evra. To je pet odsto bruto domaćeg proizvoda čime su strane investicije, šestu godinu zaredom, nastavile u potpunosti da pokrivaju deficit tekućeg platnog bilansa.

Ipak, zbog pandemije, za trećinu je manje investicija u istom periodu prošle godine, koja je bila rekordna sa 3,8 milijardi evra, što je osam odsto bruto domaćeg proizvoda. Najviše se investiralo u prerađivačku industriju, jedna tećina, potom u saobraćaj, pa građevinarstvo koje se ipak od leta oporavlja.

"Ono što je bitno direktne strane investicije nisu otkazivane, već su odložene i očekuje se da budu realizovane. Od jula meseca lančano mesec po mesec imamo porast izdatih građevinskih dozvola, što ukazuje da će se sve to realizovati u narednoj godinu i da će se očekuje oporavak", navodi Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

A oporavak već vide u Nišu gde za to imaju i konkretne razloge – kineska fabrika delova za automobile privodi se kraju. I to nije jedina investicija.

"Imamo investiciju kineske fabrike 'Ksing ju', koja je u toku i za koju očekujem na proleće da počne sa funkcionisanjem. Tu je i 'Magna', koja je počela sa projektom izgradnje fabrike u Aleksincu", naglašava Aleksandar Milićević iz Regionalne privredna komore Niš.

Ukupno gledano, Srbija je privukla najviše investitora. U poređenju sa zemljama u regionu čak 60 odsto je uloženo u Srbiji.

Na pitanje zašto ulažu, investitori odgovaraju – zbog položaja, obrazovane radne snage, infrastrukture, sve povoljnijeg poslovnog ambijenta i zbog finansijskih podsticaja. Pitanje je šta im nedostaje – bolja primena prava, veća sigurnost i predvidivost.

"Do sada je fokus bio na broju tvorenih radnih mesta. Mislimo da je sada došlo vreme da se radi na kvalitetu tih radnih mesta i na povezanosti stranih investicija sa lokalnom privredom", navodi Duško Vasiljević iz Svetske banke.

Ipak, treba imati u vidu da će uslov svih uslova za brzinu privrednog oporavka, odnosno vrednosti investicija iduće godine, biti stabilna epidemijska situacija i zato sa planovima i prognozama treba biti obazriv.