Vuletić: Za SNS ostaje ozbiljan izazov da opravda ovoliko poverenje

Vladimir Vuletić smatra da su Aleksandar Vučić i stranka koja je iza njega najbolje razumeli ono što su trenutno problemi većine građana.

"Možemo reći da je ovo neka vrsta homogenizacije za koju se pitam da li je ikada viđena", ističe profesor Vuletić. 

Kaže da homogenizacija obično dolazi u trenucima kada postoji pritisak.

"Nesumnjivo je da je pritisak na Srbiju, vezano i za pitanje Kosova i za ostale stvari koje se tiču odnosa prema Srbima u regionu ali i šire nešto što je jedna od ključnih tema. To je kontekst u kojem možemo lakše da razumemo otkuda tako ubedljiva pobeda i otkuda ono što je najavljivano kao bojkot nije dalo očekivane rezultate", smatra Vuletić. 

Ističe da se pokazalo da stranke koje su zagovarale bojkot nisu uspele da animiraju više od pet do šest odsto građana, ako se ima u vidu da je izlaznost i ranije bila na nivou između 53 i 57 odsto.

"Jedini efekat bojkota je da su sada i neke lokalne zajednice koje su tradicionalno bile uporište Demokratske stranke ili nekih drugih opozicionih stranaka prešle u ruke Srpske napredne stranke", kaže profesor Vuletić. 

Ističe da treba imati u vudu da je pobeda Srpske napredne stranke čista u smislu da nije bilo problema na izborima i da posmatrači nisu imali nikakve bitne primedbe.

"Za Srpsku naprednu stranku ostaje ozbiljan problem kako da opravda takvo poverenje. Ne treba gubiti iz vida da ljudi kada se tako snažno opredele za neku stranku, od nje mnogo očekuju i ukoliko ta očekivanja budu izneverena na bilo koji način, vrlo je moguće da joj okrenu leđa", kaže profesor Vuletić. 

Naglašava da je izuzetno važno ono što je sinođ rekao Aleksandar Vučić - da SNS mora da izbegne aroganciju.

"Velika moć je velika odgovornost i ta velika moć obavezuje u velikoj meri", upozorava Vuletić.

Dačić razumeo svoje mesto, Šapić nije iznenađenje 

Profesor Vladimir Vuletić kaže da treba odati priznanje i Socijalističkoj partiji Srbije jer se na njihov rezultat sada gleda kao na nešto standardno i uobičajeno iako je do nedavno za njih bilo pitanje da li će preći cenzus ili ne.

"Ivica Dačić je razumeo vreme u kojem se nalazi i svoje mesto u poretku stvari i uspeo je da prilagodi stranku okolnostima. Inače, to standardno uopšte nije bilo tako izvesno jer ne treba gubiti iz vida da je od dvehiljaditih pa do nedavno SPS bio na ivici cenzusa2, podseća Vuletić.

Kaže da nije iznenadilo što je u parlament ušao SPAS Aleksandra Šapića jer su sve prognoze pokazivale da će tako i biti.

"Kada razmislimo o tome kako je on uspeo, vidimo da je vodio politiku konstruktivne opozicije. Nije imao direktnog sukobljavanja i nije imao neprijateljski ton prema vlasti. Uspeo je da sa jedne strane očuva svoj identitet, da uveri ljude da predstavlja jedan poseban politički entitet, a da ne ulazi u direktnu konfrotaciju. Treba imati u vidu da on jeste bio na vlasti u najvećoj opštini i nesumnjivo da je iz tog razloga imao i određene resurse, ali mislim da to nije ključ njegovog uspeha", kaže Vuletić. 

Ističe da je Savez vojvođanskih Mađara bio očekivano dobar i da su vetar u leđa toj stranci dali i dobri odnosi Srbije i Mađarske.

Hrabar pokušaj Sergeja Trifunovića

Profesor Vuletić kaže da ispod cenzusa ima stranaka koje su na zalasku.

"Iako je Srpska radikalna stranka pokušala da na neki način osveži svoje rukovodstvo tako što je u kampanji najvidljiviji bio sin Vojislava Šešelja, ljudi su to očigledno prepoznali kao neku vrstu nepotizma i nisu nagradili", navodi Vuletić. 

Kada je reč Pokretu slobodnih drađana, Vuletić kaže da je to bio hrabar pokušaj Sergeja Trifunovića.

"On je mora oda vodi dvostruku bitku i mislim da je teža bitka bila ona koju je vodio sa predstavnicima stranaka koje su se odlučile za bojkot. U takvim uslovima, bez značajnih resursa, rezultat je takav kakav jeste", objašnjava Vuletić.

Kaže da je cenzus od tri odsto mnoge polakomio i ostavio koalicije u drugom planu.

"Pouka ovih izbora je da na opozicionoj sceni svi koji tamo nešto predstavljaju moraju resetovati dosadašnji pristup, promisliti gde su grešili i promisliti o okolnostima u kojim živimo", ističe profesor Vladimir Vuletić.