Manja nezaposlenost i reforme ključni za oporavak

Predstavnici političkih stranaka saglasili su se da je posle izbora neophodno napraviti reformu javnog sektora, raditi na smanjenju nezaposlenosti, pojednostavljivanju administrativnih procedura i usvojiti sistemske zakone kako bi Srbija konačno izašla iz tranzicije.

Oni su na okruglom stolu "Ekonomska politika Srbije", u organizaciji nedeljnika NIN, poručili da je potrebno identifikovati ključne privredne grane i ulagati u njihov razvoj, a to su poljoprivreda, prehrambena industrija, IT sektor, energetika i obrazovanje.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije Dušan Bajatović rekao je da reforme, o kojima u poslednje vreme govore i vlast i opozicija, mogu da vode i u dobrom i u lošem smeru i istakao da se ne mogu praviti reforme koje će pojesti ljude.

On je poručio da se zalaže za reforme javnog sektora u kojima je najveća nepotrebna potrošnja i istakao da su javna i komunalna preduzeća zbog političkog upravljanja od motora razvoja postali najveći teg za budžet.

Bajatović je rekao da su drugi po veličini problem u Srbiji preduzeća u restrukturiranju i ocenio da Srbiji ne mogu pomoći stranci, već da treba razvijati domaće potencijale i razvijati tehnologiju.

"Ako nam najveća prednost bude jeftina radna snaga, onda ćemo generisati siromaštvo", poručio je Bajatović i dodao da se mora izmeniti Zakon o stečaju, kako bi stečaj trajao maksimalno 60 dana.

On je dodao da je Srbija ostala bez bankarskog sistema jer su "pukle skoro sve domaće banke" i poručio da banke moraju da dele sudbinu privrede i da su previsoke kamatne stope.

Lider URS-a Mlađan Dinkić rekao je da su tri ključna problema nezaposlenost i nizak privredni rast, birokratija i visok budžetski deficit i javni dug, i istakao je da se oni ne mogu rešiti štednjom, već investicijama i potrošnjom.

"Nema šanse da se budžet oporavi ako se ne oporavi privreda", rekao je Dinkić i dodao da treba nastaviti podsticaje za investicije.

Dinkić je rekao da u prvih 100 dana vlade treba doneti zakone koji bi eliminisali birokratske procedure, pre svega Zakon o planiranju i izgradnji. On je rekao da se ne zalaže za gašenje Fonda za razvoj, već za njegovu dokapitalizaciju i formiranje državne Razvojne banke.

Dinkić je rekao da se visoki deficit neće rešiti zamrzavanjem plata i penzija, već da je potrebno otplatiti deo najskupljih kredita do kraja godine, kako bi se uštedelo na kamatama, ukinuti solidarni porez i ići na politiku zapošljavanja i investicija.

Funkcioner DS Dušan Nikezić naveo je da su najveći problemi kolaps privrede, porast siromaštva i neodrživi rast zaduživanja i poručio da je neophodno identifikovati ključne grane privrede koje u kratkom roku mogu da dovedu do rasta proizvodnje.

On je ukazao na to da je neophodno da se vodi pravedna socijalna politika i da je potrebno ulagati u obrazovanje, primarnu zdravstvenu zaštitu.

Potpredsednik LDP Ivan Andrić poručio je da je jedini problem u Srbiji nedostatak hrabrosti i vizije u vođenju politike, a da su nezaposlenost, javni dug, opšta neefikasnost javnog sektora samo pojavni oblici i istakao da je Srbija 2004. godine zaustavljena u tranziciji.

On je kao rešenje naveo formiranje saveta za reforme koji bi doneo strategiju suštinskih reformi i kontrolisao ih, a bio bi "nadpolitičko telo" u kojem bi bili "predstavnici znanja".

"Problem srpske ekonomije je nedostatak volje da se tranzicija, zaustavljena 2004. godine, sprovede do kraja i mislim da je vreme da se nastavi 17. marta", rekao je Andrić.

Lider Zajedno za Srbiju Dušan Petrović, koji je u koaliciji sa NDS Borisa Tadića, rekao je da je najveći problem Srbije nezaposlenost, a da je lek jasan plan razvoja - poljoprivrede, prehrambene industrije, rudarstva, energetike, IT sektora i turizma.

Funkcioner SDPS Ivan Bauer poručio je da su ključni problemi odlaganje najtežih reformi, neefikasnost javnog sektora, katastrofalno stanje u PIO fondu, nedovoljan priliv investicija i rastući javni dug.