Vlada preuzima dugove

Predlog zakona kojim država vraća dug više javnih preduzeća i ustavnova, u ukupnom iznosu od 654,8 miliona evra, 590,4 miliona dolara i 627,341 švajcarskih franaka, usvojen je u Vladi.

"Železnicama Srbije" Vlada je "oprostila" i vraćaće umesto njih kredit od 181,8 miliona evra i 15,1 miliona dolara, dok su "Putevi Srbije" oslobođeni obaveze da vrate dug od 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara, objavljeno je na Internet sajtu Vlade.

Takođe, Vlada će vraćati kredit umesto Kliničkog centra Srbije i Radio Jugoslavije, a isplatiće i dugove Zemunske bolnice, Fonda za razvoj Srbije i Građevinskog fakulteta u Subotici.

Dužnici su kredite i zajmove uzeli od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, iz sredstava Pariskog i Londonskog kluba, Evropske investicione banke, Banke za razvoj Saveta Evrope i drugih inostranih poverilaca, a za njih je država Srbija dala garanciju.

Oslobađanje od obaveza odnosi se i na kamate koje je Srbija platila ili će platiti inostranim poveriocima, kao i na ostale troškove zajma.

U obrazloženju zakona navodi se da je u prethodnom periodu Srbija, na osnovu zakona i međudržavnih sporazuma, regulisala i preuzela obavezu plaćanja određenih dugova koje su banke i privredni subjekti imali prema inokreditorima, a koji su nastali pre uvođenja sankcija UN.

Na taj način su dužnici i garanti, banke i privredni subjekti, umesto prema inopoveriocima, stupili u obavezu prema Republici Srbiji.

Imajući u vidu da se radi o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, Srbija pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu, ističe se u obrazloženju.

Ukazano je i da Srbija već duži period servisira obaveze tih preduzeća prema međunarodnim finansijskim institucijama, jer oni svojim poslovanjem ne mogu obezbediti višak sredstava za vraćanje kredita.

S obzirom na to da se radi o indirektnim budžetskim korisnicima, koji imaju probleme u obezbeđivanju prihoda za nesmetano funkcionisanje, naplata tih potraživanja bi ih dovela u nezavidnu finansijsku situaciju, a druge mogućnosti nisu razmatrane, zaključila je Vlada.

Vlada je naglasila da se ne očekuje da primena zakona izazove dodatne troškove ni građanima ni privredi.